Србофобија у Црној Гори након 30. августа

Аутор: Иван Јаћимовић, студент

Промјеном тродеценијске ужасне политике ДПС-а и њеног лидера Мила Ђукановића, мало се шта суштински промјенило за српски народ у Црној Гори. Док је Милов ДПС владао и док су Срби били максимално маргинализовани, оптуживани су за успорење евроатлантских интеграција.

Када су Срби у Црној Гори коначно на миран и достојанствен начин срушили ужасну власт и србофобни режим, појавиле су се нове оптужбе. Нова оптужба је била да Црну Гору желе да припоје Србији и тако униште црногорски сан о ЕУ. Наравно да ништа од тога није било истина, али је код западних амбасада имала и те како пресудан фактор када су рачунали са којим политичким снагама ће отворити нову књигу након пада дпс. Оно што је и те како битно јесте да нису само амбасаде западних земаља биле и остале против Срба у Црној Гори. Ту и такву политику су заступали, заступају и сигурно ће заступати и бројне утицајне невладине организације. Њихова реторика све више и више је усмјерена против Срба односно политичких представника другог најбројнијег народа (подаци пописа становништва из 2011. године), а готово уопште се не помиње директно мијешање западних амбасада како у изборни процес тако и у постизборна договорања.

Цијело љето ове 2023. године су паралелно са амбасадама западних земаља, поједини врло утицајни медији, већи дио НВО сектора и поражене политичке снаге сатанизовале легитимне политичке представнике српског народа. То се сводило на разноразне већ утврђене мантре како су Срби против санкција Русији, како подржавају Русију, како не признају самозвани геноцид у Сребреници, како подржавају цјеловитост Републике Србије када кажу да су Косово и Метохија саставни дио Србије, што то свакако и јесте истина. Оптужбе како су садашњи политички представници Срба гласали за останак у заједничкој држави 2006. године су већ готово депласиране јер са гледишта демократије, сасвим је легитимно гласати против опције коју је тадашња ДПС-СДП власт гурала.

Појединим врло утицајним медијима, новим политичким снагама, амбасадама западних земаља и утицајном НВО сектору који нема никакав легитимет осим подршке изван Црне Горе, једини Срби који су пожељни и које доживљавају као достојне себи јесу они Срби који су прихватили све постулате на којима стоји данашњи Запад када је ријеч о дјеловању према српском народу. То значи да се ЕУ и НАТО прихватају без икакве дискусије у јавном простору, у ком су Срби криви за све од Подгоричке скупштине 1918. до данашњег дана, у ком  дјеловање, али и само постојање Српске Православне Цркве у Црној Гори представља фактор нестабилности и омчу око врата на путу ка једном чисто грађанском друштву у ком су сви своји само Срби не могу бити оно што јесу.

Изузетно је неправедан и штетан однос према Србима који и након 30. августа 2020. године све политичке и националне теме које су свакако битне за српски народ, у већој или мањој мјери стављају по страни зарад општег мира и заједничког добра свих грађана и народа у држави. У том и таквом дјеловању, већ набројане спољашне и унутрашње структуре поново виде велику опасност и то само због тога што народ против ког се подмукло боре нема никакав баласт нити нешто криминално иза себе. То није случај ни са ДПС-ом нити са свим његовим сателитима, како на такозваном грађанском политичком спектру, тако ни међу политичким представницима националних мањина. Све то значи да је ДПС са својом србофобном политиком, али и ништа мањим криминалним дјеловањем и упорним стварањем криминалних структура, а самим тим и успоравањем такозваног европског пута, заправо прихватљивији од, на примјер, коалиције ЗБЦГ коју чине легитимни представници Срба. Такво размишљање и дјеловање је изузетно опасно поготово када се има у виду да су све странке националних мањина које су до последњег дана беспоговорно подржавале ДПС, радикално биле против тога да коалиција ЗБЦГ буде дио извршне власти након избора 2023. године.

Оно што је заправо једино битно јесте да српски народ остане оно што је увијек био, а то значи баш то, Србин који је вјерник Српске Православне Цркве, који пише ћирилицом чији је матерњи језик српски језик. То је изузетно битно због предстојећег пописа становништва.  Да ли ће бити тешко? Вјероватно и теже него за вријеме ДПС власти која је отворено водила србофобну политику. Прави Србин из Црне Горе никада не може бити за самозвано независно Косово, већ за Косово и Метохију у саставу Републике Србије. Прави Србин из Црне Горе никада не може бити за унитарну Босну и Херцеговину, већ за дејтонску Босну и Херцеговину у којој је један од ентитета Република Српска. Прави Србин из Црне Горе никада не може бити благонаклон према НАТО-у, већ само оштар противник војног савеза који је 78 дана немилосрдно убијао српски народ. Прави Србин из Црне Горе никада не може да прећути ,,Олују“ и да тог дана Хрватској честита некакав државни празник. Прави Србин из Црне Горе никада не може да за случај ,,Сребреница“ каже да је то злочин геноцида јер он не испуњава елементе тог кривичног дјела.