Незапамћени злочини дечака и младића, родитеља блиских врху СНС номенклатуре, пре пет недеља заувек су променили Србију и потом довели до спирале насиља у којима је у тешким актима насиља убијено више од 30 људи. Зло се у Србији одрешило, а страх и бес су на улице извели стотине хиљада људи којима је доста власти која је за 11 година довршила претварање земље у колонију, омогућила финале сецесије КиМ, блокирала институције, опљачкала и осиромашила грађане и учврстила партијско-криминалну хоботницу у чијим је пипцима читава држава. Сви опозициони захтеви којима се тражи одговорност власти, РЕМ-а и медија који промовишу насиље су се на протестима „Србија против насиља“ слили у један једини захтев који људи узвикују на улицама Београда и других градова – Вучићу, одлази!
Вучићева власт је усменим прихватањем и имплементацијом антиуставног тзв. Француско – немачког споразума изгубила легитимитет, а од масакра 3. и 4. маја она више нема ни легитимитет да управља нашим животима. Уместо одговорности Вучић по ко зна који пут покушава да корумпира грађане Србије, најавом нових пара које ће делити, а које ће грађани као и претходне морати да враћају са каматом, нуди јефтинији хлеб и молбе ММФ-у да се не повећа цена струје. Ова куповина времена је реакција човека уплашеног скорим губитком власти. И то је ново понижење живота који је у Србији давно прегажен. Најважније питање није више докле ће Вучић и СНС бити на власти , већ ко ће Србијом управљати након њега и како.
Систем вредности у Србији је изокренут наглавачке. Уместо некрофилије и насиља које нас запљускује са насловних страна таблоида, из ријалити програма Србији треба обнова односа према врховној вредности – према Животу. Однос према животу као светињи једниог друштва креће од самог породилишта. Услови у породилиштима, од хигијене и хране, па до понижавајућег третмана мајке, тамо где она доноси живот на свет, само су почетак гажења вредности које нас је довело до слома свих осталих вредности у друштву. Два нечувена масакра, након којих је Србију запљуснуо талас насиља, су нам последња опомена да ћемо, ако не променимо однос према животу, нестати. Однос према животу мора да се мења, најпре тамо где он настаје. Српски покрет Двери је пре више месеци започео кампању за обнову породилишта у Србији и за достојанствен третман трудница и породиља. У Србији је однос према светињи живота поражавајући. Уверили смо се у то већ на почетку кампање. О стању у породилиштима и о третману новог живота који се у њима рађа сведоче фотографије, снимци и потресна сведочанства мајки, као и подаци да се у Србији роди само 62 хиљада деце, а да 11% мајки након искуства првог порођаја више не жели више да рађа. Уместо да ово благо Србије дочекамо на злату и паперју, ми својим пристајањем допуштамо да Србија 2050. гододине има 2 милиона становника мање.
Зато нема значајнијег пројекта од овог. „Ако желите да видите будућност једне земље уђите у породилишта“, и „Порођај ме није болео, болело ме је све друго“ су две истине које су нас водиле када смо стварали кампању „Једна је мајка“. Обнова породилишта у Србији и достојанствен третман породиља само су почетак кампање која тражи и бољу бригу државе за децу и родитеље, елиминацију насиља у друштву, да се улаже у бригу о породици уместо у бесмислене јарболе, стадионе и путеве којима неће имати ко да путује. До сада је Посланичка група Двери-Патриотски блок поднела низ правних аката, предлога закона и хитних законских иницијатива за бесплатне уџбенике за сву децу у Србији, за недељу као нерадни дан за све запослене, за бесплатне вртиће, ужине и превоз за ђаке, за враћање достојанства родитељима и наставницима, хитне мере у просвети и за смањење насиља у друштву.
На свим нивоима, од републичког Парламента, преко републичке и покрајинске Владе, министарстава здравља и бриге о породици, до градских и општинских самоуправа покренули смо хитну иницијативу у форми Препоруке за сваки ниво власти којом смо тражили преусмеравање буџетских средстава за обнову и унапређење свих капацитета у породилиштима, од кадровских до материјалних, тражили смо да се, уместо у Национални стадион, милиони евра преусмере у изградњу Центра за наталитет, за унапређење репродуктивних капацитета младих, у одгајање деце, за исхрану трудница, за постпарталну негу и помоћ за све труднице и породиље у Србији
Народној скупштини Републике Србије предали смо Декларацију о правима трудница и породиља, захтевајући примену свих већ постојећих уставних, законских и ратификованих међународно-правних норми о правима жена током трудноће и након порођаја – права на информисање, на бесплатну здравствену негу и квалитетну исхрану током трудноће и порођаја, право да због трудноће жена не буде дискрининасана на послу, да радно време буде прилагођено мајчинству, да информисано доноси одлуке о свом и здрављу бебе, право на достојанство и приватност током и након пороиђаја, на светињу права новорођенчета да буде са својим родитељима, осим када је занемаривање доказано.
Наша Петиција „Једна је мајка“ има већ хиљаде потписа са улица свих градова у Србији , као и на свим друштвеним мрежама, а подршка грађана је неподељена. Припремили смо и јединствен практични Приручник за труднице и породиље који ће бити прави чувар права жене која на свет доноси нови живот. Обнова морала и прегаженог система вредности у Србији мора да крене од самог почетка и од најважније вредности – од живота и од места где се он рађа – од породилишта и од положаја мајке и детета у друштву.