Аутор: Далибор Вукић, председник СПУ
Постављењем господина Братислава Гашића на чело Министарства унутрашњих послова Републике Србије и одабиром најужих сарадника у кабинету министра, у самом почетку, стекао се утисак да је Министарство добило министра који ће бити достојан менаџер Министарства. Данас, сагледавајући неоспорне чињенице и анализирајући потезе које Министарство вуче, стиче се утисак да српска полиција поприма у организационом и сваком другом смислу концепт уређења који је био у примени деведесетих година прошлог века.
Да је „нешто труло у држави Данској“ приметило се када се покушало са усвајањем предлога Закона о унутрашњим пословима, који делимично по својој садржини подсећа на Закон који је регулисао рад полиције деведесетих година. Поред члана који регулише улазак у стан и друге просторије, члана који регулише биометријски надзор и слободу окупљања, „испод радара“ је прошао члан 25. који дозвољава Министру да одобри или забрани рад удружењима које у свом имену користе реч „полиција“ или речи које су изведене из имена „полиција“. Рад удружења која делују у МУП-у заснива се генерално на унапређењу полиције и промоције полицијског позива. Апсурд је да у том фамозном члану 25. нацрта закона нигде не стоје критеријуми које удружења морају да испуне.
У јавним расправама о нацрту Закона о унутрашњим пословима, осим неколико синдиката, колико ми је познато, нико други није био позван од удружења које делују у МУП-у, па су се поједина удружења (као што је наше рецимо) морала наметнути инсистирањем кроз подношење захтева у писаној форми, како би били благовремено позивани на расправу и учествовали у истој. На наше инсистирање, једном јесмо позвани док је главнокомандујући МУП-а био господин Александар Вулин, те смо на том састанку ушли у аргументовану расправу са Радном групом. Да ли је било још расправа након тога или не, не знамо јер о организацији истих нисмо били ни oбавештени…
Питам се зашто се генерално стиче утисак да се данас поједине организације које делују у МУП-у гурају у запећак, а друге служе највише у маркетиншке сврхе, на пример за сликање са министром и другим функционерима МУП-а и слично. Ево, ми се написасмо дописа за састанак са циљем да се МУП укључи у наш пројекат „Мачкић“ (Едукација деце предшколског узраста о основама безбедности саобраћаја на путу), пројекат „Зборник“ (Прикупљање и објављивање песама, афоризама и прича припадника МУП-а), пројекат „Утицај стреса, методе одбране и отклањања“, али за тако нешто, на жалост, изгледа нема времена. О дискриминацији коју МУП врши над нашом организацијом у погледу „културног“ одбијања да се обезбеди простор од стране МУП-а за функционисање наше организације је посебна тема која је актуелна још од претходног министра. Следећи пут ћемо послати голуба писмоношу, можда ће захтев за састанак у папирном облику, исписан краснописном глагољицом скренути пажњу на „Српску полицијску унију“.
Униформа се како кажу мења, опет ће полицајци носити шапке, кравате и ципеле. Поредићи предлог нове униформе и униформу полицајаца из деведесетих година прошлог века, већина је закључила да и нема неке битне разлике. Ова униформа је непрактична и не испуњава етичке норме са аспекта моде ако ћемо и тако да гледамо, а и подсећа на униформу кинеског железничара што може да збуни држављанине Кине којих је у све више у Србији. План да се реорганизује Управа граничне полиције подсећа на организациону шему ове управе из деведесетих година. Изгледа да се заборавило да је Европска унија на разне начине последњих петнаестак година помагала саветодавно и донацијама МУП, те инсистирала на оваквом концепту граничне полиције какав је до дана данашњег, тако да је кључно питање да ли ће ЕУ бити сагласна да се реорганизује ова управа на начин како су стручњаци из Министарства унутрашњих послова Републике Србије то замислили. Или је можда већ заузет став „кога брига шта ЕУ мисли и захтева…“
Систематизација која је вероватно усвојена једна је посебна прича, а да ли је она добро или лоше урађена показаће врло ускоро реакције припадника МУП-а када почну преузимати нова решења о распоређивању. Овим бих само цитирао колегу Владимира Џигурског, функционера струковног полицијског удружења „Р. А. Рајс“, који је недавно упутио отворено писмо министру Гашићу где је, између осталог, написао: „Рећи ћу Вам отворено господине министре, ништа у вези са овом систематизацијом, предлозима за распоређивање и напредовањем није било јавно и транспарентно, у складу са Уставом Републике Србије, законским одредбама које гарантују једнаку доступност радних места, једнаке шансе за напредовање засноване на основу резултата рада и компетенцијама, а по најмање није по принципима каријерног развоја полицијских службеника!“
Што се тиче премештања или упућивања припадника Безбедносно информативне агенције у МУП, то је једна посебна и комплексна прича. За сада, можемо се само подсетити да је оваква врста премештања већ виђена крајем деведесетих и почетком двехиљадитих. Сећамо се добро какве су те године биле, те нећемо даље улазити у ту анализу. Када се гледа овако са стране, делује као да је „полицијска герузија“ решила да реорганизује МУП, сећајући се са сетом прошлих времена и романтизујући прошлост, започела са поступним процесом претварања полиције у милицију, а да им притом нико није скренуо пажњу да живе у 21 веку. Да подсетим, реч милиција долази од латинске речи miles, односно „војник“, стога би пун назив био „војна служба“.
Министарство унутрашњих послова Републике Србије мора да тежи ка томе да буде део Европе, део модерног света. Оваквим путем, по мом мишљењу и мишљењу 80% колега, закључује се да идемо у погрешном правцу. Нама није потребан репер ауторитативних друштава, јер ћемо се тако врло брзо мимоићи са онима који нас финансирају. Са грађанима Србије. Један западноевропски пријатељ који прати дешавања у српској полицији, недавно је кратко прокоментарисао дешавања у МУП-у са речима: „Welcome to the 90’s, Serbian police!“