Тотални крах „Несаломивог“ пред посланицима патриотске опозиције

Пре неколико дана смо присуствовали јединственој сцени пуне слабости Александра Вучића када је стављен у позицију да, пред својим највећим критичарима, брани косовску политику Српске напредне странке.

Пре смао неколико месеци били смо сведоци прве седнице на тему Косова и Метохије где је Александар Вучић такође морао да се суочи са лидерима опозиције по овом најбитнијем националном питању. Највећи притисак режимских медија, посланика парламентарне већине и председника Републике лично сносили су тада лидери патриотских опозиционих странака. У немогућности да води отворену политику борбе за одбрану Косова и Метохије у саставу Србије покушао је да неутрализује претњу са десне стране политичког спектра оптуживајући лидере опозиционих странака да „Нису веће патриоте од њега“ и да би они, уколико би дошли на власт, „Уништили Србију муњевитом брзином“. С обзиром да се та епизода завршила јако неславно по Александра Вучића јер је та седница само довела до још веће сарадње између Двери, Новог ДСС-а, Заветника и ПОКС-а. Наведене парламентарне странке су врло брзо, заједно са Народном странком, потписале „Декларацију о реинтеграцији Косова и Метохије у пун уставно-правни поредак Србије“ због чега су се потписници ове декларације нашли на великом удару режимских и такозваних „опозиционих“ медија.

Неколико месеци касније, после одржаног састанка са представницима „Велике петорке“, Александар Вучић је изјавио да је држава Србија спремна да ради на имплементацији концепта предлога споразума. Ова изјава је дигла на ноге читаву јавност, као и опозиционе патриотске странке које су сада захтевале хитну седницу Народне скупштине на којој би парламент одлучно одбацио предлог противуставног споразума. Вучић је веровао да ће уз већу асистенцију Орлића и са нешто мало боље устројеним Народним посланицима из своје партије моћи да изађе на крај са лидерима опозиције што се испоставило не само наивним, већ и погубним по његов дуго грађени имиџ „Несаломивог“.

Наиме, након обраћања председника Србије, уследило је обраћање свих председника посланичких група. Међу првима био је и председник Српског покрета Двери Бошко Обрадовић који је на почетку свог говора изјавио да се „Тражи Србин на челу државе који ће прихватити да се (Србија) даље не противи уласку Косова* у разне међународне организације рачунајући Уједињене нације“. Обраводић је инсистирао на томе да се Народна скупштина изјасни о Француско-немачком предлогу споразума и поставио питање да ли ће ова генерација Срба бити та која ће починити чин издаје и одрицања од своје свете земље. После постављеног питања кренула је галама из редова владајуће већине која је трајала све до краја Обрадовићевог излагања коју председник Народне скупштине није ни покушао да прекине.  Због кршења пословника опозициони посланици су покушали да добију реч, али уместо тога, Владимир Орлић је дао реч председнику Србије Александру Вучићу што је изазвало велико негодовање у опозицији. Вучић је потом рекао како се опозиција „плаши“ да чује његов одговор јер би их у том случају он „ставио на место“. Већина посланика опозиције је у том тренутку устала и захтевала од председавајућег да реагује по повреди пословника.

Уместо тога, Александар Вучић је наставио да прича видно ометен скандирањима опозиције „Не дамо Косово“ и плакатима „Не капитулацији“.  Вучић је у том тренутку оптужио опозицију да је она већ „Дала Косово“ када су посланици СНС-а заједно са представницима Српске листе почели гласно да аплаудирају не би ли тако надјачали скандирање опозиције. Међутим, то није било довољно, целом скупштинском салом орило се „Издаја“ док је Вучић покушавао да поврати контролу над током седнице нападајући опозицију због тога што је аплаудирала на име Војислава Коштунице, једног од 200 потписника „Светосавског прогласа за спас Косова“. Извадио је папире који су му се све време треслиу у рукама. Сада „Несаломиви“ није више деловао тако непобедиво.

Опозиција је почела да скандира „Косово је срце Србије“, а председници Новог ДСС-а и Двери Милош Јовановић и Бошко Обрадовић су позивали покретима руку посланике Српске напредне странке да им се придруже у томе. Уместо тога, посланици владајуће већине су само наставили са аплаудирањем, док је Вучић викао у скупштинској сали и, апсурдно, оптуживао опозицију за „вику и дреку“. У том тренутку, посланица Двери Тамара Миленковић Керковић је заједно са осталим посланицима сишла на подиум сале захтевајући поновно успостављње реда на седници и то да председавајући коначно реагује по повреди пословника.

У класичном маниру Александра Вучића, не знајући да ли је боље да глуми жртву или хулигана, питао је „Шта бисте да ме бијете?“ да би одмах после наставио да виче на своје политичке противнике. Опозиција је на то узвратила тражећи оставку председника Републике, после чега је председник Новог ДСС-а плакатом „Не ултиматуму!“ блокирао телевизијску камеру РТС-а. У том тренутку један од посланика напредњака је пришао и одгурнуо Јовановића када су на подиум улетели посланици власти и опозиције. Владимир Орлић је онда као нека врста лошег школског педагога почео да напада опозицију, а не своје страначке колеге који су уствари започели физички сукоб. После неколико минута гужва се расчистила и посланици су се вратили у своје клупе.

Цела нација је имала јединствену прилику да види како то изгледа када човек који за себе тврди да је „Непобедив“ изађе пред своје политичке противнике и уз сву могућу подршку председавајућег и своје партије ипак покаже да је најобичнија кукавица и слабић.