„Ко потпише, њега убише“

Ову реченицу је, на митингу против прихватања тзв. Француско – немачког предлога, изрекао један од говорника, иначе новинар Дејан Петар Златановић, након чега је, рекло би се без видљивог правног разлога и ухапшен. Образложење је, као много пута до сада, натегнута конструкција власти о некаквом позиву на рушење правног поретка и државни удар. Пар хиљада људи на улици, који су се успротивили могућем потписивању овог плана је толико уплашило власт да данима траје брутална кампања, ређају се измишљене оптужбе а помиње се чак и атентат.

Поставља се питање зашто се власт препознала у тој изреченој реченици? Зар ће власт, читај Вучић, да пристане на овај ултиматум? На скупштинском заседању, не о плану који је ултимативно постављен пред Србију, већ о извештају канцеларије за КиМ, Александар Вучић је отворено рекао да никад неће признати Косово и да је против Косова у УН. Одакле онда толики страх, одакле потреба да се хапсе новинари, да се спинује о некаквом државном удару? Да ли се народу Србије каже једно, што је најчешће лаж, а представницима западних сила нешто сасвим друго? Изгледа да је Александар Вучић, изабрани председник Србије који је дужан да поштује Устав ове земље, управо то и урадио и већ на нешто пристао, а то се најбоље може видети у реченици која је изречена после састанка са Петорком и која гласи: „Прихватамо концепт и радићемо на имплементацији споразума“. Е то могуће прихватање представља државни удар и антиуставно понашање, које у овом случају чини председник, а не обичан народ који је изашао да искаже своје незадовољство.

У Србији данас неке ствари постају јасније, а посебно прича о стању демократије и очигледан недостатак исте као и прича о концентрисању власти у рукама једног човека. Замерки на то од стране представника ЕУ и САД, више неће бити, јер је у Србији превише демократије да би се спровело оно што запад тражи од нас, а то је имплицитно признање Косова. Мораће то још више да се дотегне, да се заоштри, мораће више патриотских новинара да се хапси, још више да се спинује против тзв. десничара, против четири патриотске странке из државотворне опозиције јер они неће ћутати, буниће се, рећи ће истину, викаће да је цар го. Наравно НВО организације плаћане из иностранства неће дићи глас против репресије над новинарима и политичким неистомишљеницима, оне ће имати паметнија посла, попут кречења графита у којима се помиње одбрана Косова и Устава државе Србије.

А атентат, та омиљена реч у провладиним медијима? Замислите кренуо човек са ловачком пушком и баш њега ухватили и баш он признао да је хтео да пуца на зграду Председништва. Или замислите, подједнако вероватно као и ово горе, да Дејан Петар Златановић, хоће да изврши атентат и убије Вучића!? Да све ово није трагично, било би комично и подсећало на представу „Дуго путовање у Јевропу“ где је црногорског краља Николу, на којег „покушавају“ атентат „атентатори, атентаторски“, маестрално одиграо, од пре неки дан одликовани Лазар Ристовски, иначе човек са листе СНС-а.

На крају, без обзира на све покушаје, све лажи, спиновања, идеје власти да имплицитно призна, али да никада јавно не призна да је признала Косово, ништа од овога неће проћи. Срби као народ имају срце које је увек на правој страни историје и неће дозволити издају ни овај пут.