Србија је заиста земља чуда. Не само да имамо власт коју би најрадије пожелели најгорем непријатељу, већ имамо и опозицију, тачније један њен део, какву би пожелела свака власт.
О власти не треба трошити превише речи. Гомиле беспризорника организоване у јуришне одреде рушитеља, плагијатора, издајника и клептомана, подржане бот и капиларним јединицама за одбрану и заштиту противзаконито стечених привилегија, добро су познате сваком човеку у Србији. Вулгарни, тривијални и по свему безначајни, на путу без повратка чијег крајњег одредишта једва да су свесни, а тако је близу, на излазним су вратима наших живота. Да, јесу, мада многима тако не изгледа. И мада се неки, а сада ће нешто више речи бити о њима, својски труде да их на постојећим позицијама, само малчице ослабљене, задрже. „Опозиција“. ЕУ френдли, нато френдли, елџибити френдли, сребреница је геноцид френдли, косово у УН френдли „опозиција“. Да, о њима је реч. Такозвана, прозападна и лева, либерална и зелена.
Она, која је за свега пар недеља успела да пригуши енергију достојанствених и оправданих грађанских протеста. Она, која је број људи на улицама Београда са више десетина свела на свега неколико хиљада. Она која је протестантима објашњавала како се битка за слободну Србију не води и не добија испред председништва, које је и центар и симбол свих злочина и злодела власти, већ на Газели, познатој по томе што преко ње пролазе аутомобили свих марки и боја. Она, чији је врхунски креативни домашај усмерен на „рушење власти“ теза да Гашић и Вулин морају да оду, али Вучић и Брнабић не смеју да не остану. Реч је о „опозицији“ која се жестоко бори против власти, али не би да је руши на изборима, пошто они под оваквим условима не могу бити регуларни, а не би ни прелазну владу, чији би задатак био да обезбеди услове за фер и поштене изборе. Они би само на београдске, мада баш и не би, јер то је тражио само један, и то када није баш био при себи. И тако.
А тако је из разлога које није тешко одгонетнути. Они, власт коју би свако пожелео најгорем непријатељу, и „опозиција“ какву би пожелела свака власт, суштински су једно предузеће. Холдинг који има истог власника и нешто мало другачије палете производа, тек да се Власи не досете. Сви сукоби су фингирани и дозирани, зато и овај нимало неочекивани фијаско протеста. То што „опозиција“ бежи од избора и сваке смислене критике власти и режи на све који изборе и помену, показује да је њихова идеја партиципирање у власти без нових избора или одговарајућа, погађајте каква, компензација, док идеја стварног власника и једних и других није рушење, већ искључиво „дисциплиновање“ Вучића. Крајњи циљ свих заједно је очигледан – признање „Косова“, разбијање Републике Српске, окретање од Русије и цементирање колонијалног статуса Србије. И све би, наравно, ишло као подмазано, да није оних 80% грађана, односно скоро па 100% Срба који ни на шта од поменутог не пристају и националне, патриотске опозиције која, и поред тога што за њу гласа знатно мањи број људи, у кључним политичким питањима заступа ставове ових 80/100%. А пошто није згодно свађати се са толиким народом, власт коју би пожелели најгорем непријатељу и „опозиција“ коју би пожелела свака власт своје отровне стреле усмеравају на патриотску опозицију.
Првима и првом међу првима су криви што због отпора чији су глас не могу да спроведу оно што су обећали својим стварним господарима, а рокови убрзано истичу док се челични стисак појачава. Овима другима, про ово-оно „опозицији“, због тога што им кваре идиличну симбиозу са првима и подсећају их колико су безначајни и неупотребљиви са становишта спровођења НАТО+ агенде коју заступају, а која се овде никако не прима. Због тога им, логично, прети црвени картон од шефа параде из некадашње Холбрукове бригаде и слање у свлачионицу без права на коришћење туша, пошто се нису довољно ознојили ни упрљали, мада, ако ћемо поштено, јесу. Баш јесу. А што се тиче преосталих добрих и поштених људи који и даље суботом предвече шетају ни од чега ка ничему, предвођени „опозицијом“ какву би пожелела свака власт, утеху им може представљати једино чињеница да их технички организатори и формулизатори захтева протеста неће ни преварити ни продати. Не, неће. А неће искључиво због тога што су то већ урадили, тако да је та ствар већ одавно и успешно свршена.