Кошаркаши репрезентације Србије освојили су сребрну медаљу на светском првенству које се одржало на Филипинима. Они су у финалу поражени од репрезентације Немачке резултатом 83-77, међутим, иако нису подигли пехар показали су како се бори, брани и представља своја репрезентација, држава и дрес који носе. Нису били уморни ни физички ни психички, није им било тешко да гину за сваки поен, скок и блок, као ни да након сезоне у којој су одиграли скоро стотину утакмица, скрате летњи одмор и уживање како би обрадовали целу нацију.
Нису једини који имају уговоре у најбољој лиги света, породицу, пријатеље, љубимце, жељу за изласцима и алкохолом, али су једини који имају образа и снаге да се боре за своје људе. Губили су бубреге, ломили зглобове, имали поцепане усне и тешке поразе и након свега тога нису одустали. Они су наши узори, идоли и амбасадори како у свету спорта, тако и свету живота и људскости. Не треба заборавити ни нашег тренера Светислава Пешића који је у већ позним годинама прихватио да води ове младе и неискусне момке у најтежем изазову до сада. Он се већ нашао у финалу светског првенства које је и освојио те славне 2002. године и, како је и сам изјавио, њему ова медаља не треба, али ће бити ту да нам покаже пут до ње. И заиста то је и урадио. Стигао је до самог краја и највеће му хвала на свакој нацртаној акцији, тајмауту, подршци и мотивацији играча.
Прва четвртина финалне утакмице обележена је необичним тројкама Србије, али и суђењу које је ишло на руку Немцима што се, нажалост, наставило кроз цело прво полувреме. Чини се да су судије биле потпуно на страни наших противника и судиле су оно што никада до сада нисмо видели. Избачене ноге, ударање лактовима, повлачење са две руке у контри, сви ови потези били су у најмању руку благо окарактерисани. Србија се у првом полувремену држала на крилима Богдана Богдановића који је имао петнаест поена. Ипак, понавља се проблем из утакмице са Канадом где Србија не успева нападачки да отвори друго полувреме и потпуно губи контролу, самопоуздање и ритам утакмице, а Немци то користе и праве серију од 17-6 што се у овако великој и егал утакмици тешко враћа. Ипак, Србија се буди у четвртој четвртини, враћа ону препознатљиву одбрану, краде лопте и, нажалост, не успева да због паничне и нестрпљиве игре претвори те бонус нападе у поене и врати утакмицу у живот. Најближи су били на педесет секунди до краја утакмице када је Марко Гудурић при резултату 78-75 промашио отворену тројку из десног корнера за изједначење.
Најефикаснији на овој утакмици у српској репрезентацији био је Алекса Аврамовић који је одиграо сјајан турнир и својом борбеношћу и страшћу заувек ушао у срца навијача. Србија је проласком у полуфинале на овом првенству изборила Олимпијске игре у Паризу на којима ће имати прилику да поново крене у поход на злато. Алекса Аврамовић, Богдан Богдановић, Никола Милутинов, Никола Јовић, Стефан Јовић, Вања Маринковић, Филип Петрушев, Дејан Давидовац, Огњен Добрић, Марко Гудурић, Душан Ристић и Бориша Симанић. Хвала вам! Ви сте понос Србије!