Оно што прво падне на памет када помислите на ФК Партизан у претходних пар месеци могу бити само негативни епитети попут патње, чемера, јада, бола и безнађа, али се чини да је на почетку ове сезоне негативност доживела расплет и да је потоп савршен опис ситуације клуба на чијој се клупи налази Александар Станојевић.
Након сјајног јесењег и зимског периода Игора Дуљаља прошле сезоне почео је мали пад па су одмах челници клуба отерали шефа струке и отворили црну рупу. Први заменик је био Дуљаљев помоћник Алберт Нађ који је завршио сезону иза нас на другом месту у лиги које је донело друго коло квалификација за Лигу шампиона. Ипак, чинило се да он није прави човек за овај циклус квалификација, повратник на место шефа стручног штаба, коме пласман у Европу не би био непознаница пошто је са црно-белима отишао на интернационалну сцену већ два пута у претходна два мандата, био је Александар Станојевић. Он је ову сезону отворио са три победе и једним ремијем без примљеног гола у првенству, али је европски пут био историјски лош. Партизан је испао од Динамо Кијева у другом колу квалификација за Лигу шампиона укупним резултатом 9:2 што је био историјски број примљених голова у квалификацијама за београдски клуб. Већ се у овом двомечу видело да је овај тим доста слаб и да играчи нису на нивоу какав би требао да буде за овакве типове утакмица. Чудан ростер, кашњење плата, одлазак играча за много мање цифре од планираних, играчи ван својих позиција и потпуна дисорганизација игре и тактике српског стручњака указали су на овако нешто.
Играчи који су на припремама показали највише нису добијали шансе, а ону који се нису ни уклопили нити били физички спремни добијали су више прилика. Везни су играли нападаче, бекови крила, штопери бекове и упркос покушају покривања дефицитарних позиција, убацивани су фудбалери који нису на својим природним позицијама. Сви ови разлози довели су до каснијег испадања од швајцарског Лугана у трећем колу квалификација за Лигу европе, где је Партизан имао егал и играча више у продужетку другог дела двомеча и ипак бива поражен. На крају за европског пута био је Гент који је без примљеног гола прешао препреку из Хумске. Овим путем у рупу без дна, црно-бели су постали први клуб у историји који је испао из квалификација сва три европска такмичења у једној кампањи. Након европског неуспеха и лоше атмосфере у клубу, барка је тонула све дубље. Прво је новопромовисани ОФК Београд савладао Станојевићеве момке, да би затим уследио и највећи пораз у историји вечитих дербија у Хумској улици. Јасно је да је промена и потпуна реинкарнација што пре потребна како би се одржао великан српског фудбала.