Према прелиминарним резултатима парламентарних избора у Мађарској, након обрађених 98,9 одсто гласова, опозициона странка Тиса освојила је убедљиву већину у парламенту, чиме је након 16 година окончана доминација партије Фидес. Тиса је, према подацима Националне изборне комисије, освојила 138 од укупно 199 мандата, док је Фидес премијера Виктора Орбана освојио 55 посланичких места.
Структура освојених мандата показује да је Тиса добила 93 места директним избором кандидата, уз додатних 45 мандата са страначке листе. Са друге стране, коалиција Фидеса и Демохришћанске народне странке освојила је 42 мандата преко листе и 13 директних места, док је странка крајње деснице „Наша Отаџбина“ (Ми Хазанк) освојила укупно шест посланичких мандата. Истраживања јавног мњења у данима пред јучерашње изборе су се углавном показала као тачна што су резултати самих избора потврдили. Излазност је пробила све рекорде и процењује се да је приближно 80% људи са правом гласа изашло на изборе. Тиса је освојила 53%, односно 3.1 милион гласова, Фидес 39%, односно 2.3 милиона, док је Наша Отаџбина освојила 6%, односно 340 хиљада гласова.
Победа Петра Мађара је изазвала бројне реакције у Европи. Честитке новом политичком руководству упутили су лидери ЕУ, укључујући председницу Европске комисије Урсулу вон дер Лајен, као и шефови држава и влада попут Педроа Санчеза, Емануела Макрона, Фридриха Мерца и Кира Стармера, што је додатно нагласило значај политичке промене у Будимпешти. Према оцени аналитичара, победа лидера Петра Мађара и његове странке Тиса представља дубок заокрет у мађарској политици и потенцијално нову фазу односа са Европском унијом и Русијом. Након дугог периода конфронтационе политике, очекује се знатно ближа сарадња са Бриселом и постепено одмрзавање односа који су били оптерећени питањима владавине права и финансијских спорова.
Нова влада, која има двотрећинску већину, добија могућност да спроведе уставне промене и најављене реформе. Приоритети укључују борбу против корупције, могуће приступање Мађарске Канцеларији европског јавног тужиоца (EPPO), као и одмрзавање милијарди евра из ЕУ фондова. Такође се најављују институционалне реформе, ограничење мандата премијера и кадровске промене у државним структурама које имају за циљ демократизацију, јачање институционалне независности и стабилизације економије која већ дуго пати од високе инфлације и спорог раста.