Аутор: Филип Калмаревић, студент
Није тајна да сам од самог почетка овог студентског бунта био против блокада зграде факултета и да је то главни разлог зашто нисам узео учешће у студентском покрету. Како у децембру месецу, тако и данас, нико ми није дао довољно јасан и концизан аргумент на који начин то наноси већу штету властима него нама самима. Аргументе за свој став сам објашњавао на сваком пленуму на којем сам био, иако нисам био на много њих. Ипак, из солидарности сам дошао на велики скуп у Београду 15. марта.
Ова критика не долази од некога ко није у прошлости био друштвено и опозиционо ангажован. Напротив, она долази од некога ко је од јула 2020. године био учесник свих великих протеста организованих у Београду. Не само то, већ сам лично заједно са још 40 колега са ФПН-а и Правног био један од организатора студентских протеста из марта 2023. године када смо тражили недвосмислено одбацивање Француско-немачког споразума. Тада нисмо добили ширу подршку јавности, медија, па ни студената. Од професора су нас подржали, ако ме сећање не вара, Мило Ломпар, Милош Ковић, Часлав Копривица и Чедомир Антић. Тада је постојала идеја да бисмо могли да блокирамо рад наших факултета на сличан начин како се то тренутно одвија. Та идеја је недвосмислено одбијена зато што је потпуно ирационално блокирати рад факултета око политичког питања које нема везе са образовањем, исто тако је једнако ирационално блокирати институцију која нам ништа није крива и није надлежна за испуњавање наших захтева.
Идентични разлози навели су ме на то да још у децембру месецу дам предлог да се о блокади јануарског и фебруарског рока гласа на референдуму по истом принципу како се организују и студентски избори, само што би у комисији седели људи из радне групе коју би изабрао пленум. На овај начин би још тада сви студенти могли сами са собом да донесу одлуку и без било каквих притисака гласају да ли желе да се рокови одрже или не. Овај предлог одбијен је готово једногласно и о њему се више није дискутовало. У међувремену се појавила и опција организације анкете онлајн путем Е-студент платформе што је можда једноставније, али свакако мање поуздана метода. Наравно, супрематија пленума није смела да се доведе у питање и стално се инсистирало на томе да се ова застарела и у потпуности превазиђена метода директне демократије мора поштовати. Константно је понаваљана фраза од заступника блокаде зграде факултета „Ако сте ви већина дођите и прегласајте нас“.
Пре само две недеље Наставно-научно веће Факултета политичких наука изгласало је почетак онлајн наставе и надокнаде другог семестра. Састављен је календар испитних рокова који би требало да се одрже у периоду између друге половине августа и новембра месеца. Одговор пленума нашег факултета био је бојкот, а затим, са 39 према 36 гласова, тотална блокада зграде факултета. Ова тотална блокада између осталог значи да професори не могу да уђу у зграду, као и да неће бити могуће одржати испитне рокове за нешто мање од два месеца када се буде завршила онлајн надокнада. У том тренутку створена је критична маса људи која се не слаже са одлуком о тоталној блокади која, као и свака друга одлука коју је донео пленум, нема демократски легитимитет јер за њу није гласало преко 95% студената ФПН-а. Нова седница је заказана и тачка о прекиду тоталне блокаде је завршила на дневном реду.
Седница је отпочела у врло тензичном и непријатном тону, а циљ модератора и оних који то нису били, али су исте глумили, био је да се расправа максимално одужи како би се студенти који су за деблокаду демотивисали и отишли својим кућама. Упркос томе, сви смо остали иако се о прве три тачке дневног реда расправљало готово четири сата док се коначно није дошло до тачке о деблокади факултета. У међувремену је изречен низ опомена студентима који су за деблокаду факултета због тога што су постављали питања, понекад мимо уобичајене процедуре јављања за реч, што се никада до сада није тако драконски кажњавало. Наравно са циљем да се са седнице удаљи што већи број студената. Мени је изречена опомена јер сам критиковао модераторски тим који није показао демократски капацитет да уважи другачије мишљење. Након уводних излагања уследила је дискусија на тему па и само гласање о предлогу о деблокади.
Пре него што је предлог о деблокади стављен на гласање, прво се гласало о томе да ли пленум жели формално да се изјасни о овом предлогу и усвоји или одбаци предлог о деблокади факултета. Пленум се са, ако се не варам, укупно 54 гласа изјаснио да жели да гласа о овом предлогу. Ово је био први јасан знак да опција за деблокаду факултета има већину на пленуму. Онда је уследило формално гласање о самом предлогу, број подигнутих руку је указивао на то да смо победили, а модераторка је бројећи отворених уста, али без тона, јасно избројала преко 50 гласова за опцију која подразумева деблокаду факултета. Потом је уследило бројање гласова међу онима који се залажу за наставак тоталне блокаде зграде факултета. Када је бројање завршено модератори су без да су рекли колико је која опција добила гласова рекли „Предлог је одбијен“.
Истог тренутка колега који је излагао зашто факултет треба да остане у блокади је устао са свог места и лупајући рукама излетео кроз врата амфитеатра заједно са још једним колегом и викао „Победа“. Притом то долази од некога ко је све време понављао да нема побеђених и поражених и да смо сви ми колеге и да не треба да славимо шта год да буде исход. Ова провокација одмах је изазвала оправдано жустру реакцију од стране колега који су гласали за деблокаду факултета из разлога што нам резултати нису ни саопштени. Све што се даље догађало било је на ивици физичких обрачуна због чега је проглашена пауза од 10 минута. Након паузе, на седници је остала око половина студената који нису желели да наставе дискусију на ову тему већ је број из записника само саопштен и он каже да је опција за деблокаду добила 49 гласова, а опција за тоталну блокаду 52 гласа. Ничим изазвана, модераторка је изјавила следеће када је реч о бројању: „Сигурно сам добро избројала. Можда сам погрешила. Нисам сигурна“. То је тачан цитат.
Није неопходно да будете експерт у читању са усана да јасно видите разлику када неко броји између „четрдесет…“ и „педесет…“. Модераторка је очигледно пермутовала бројеве за ове две опције, намерно или не, и тиме додатно компромитовала читав процес што њено делимично признање и потврђује. Од самог старта је било јасно да људи који блокирају факултет немају демократски капацитет да чују другачије мишљење због чега су и одбили још у децембру да се о испитним роковима гласа на референдуму. Данас су показали не само да нису демократе, већ да су антидемократе тиме што се позивају на записник који је фалсификат и не представља вољу пленума. Ништа другачије нису ни методе Српске напредне странке која већ годинама у различитим локалним самоуправама, па и на парламентарним изборима, константно у записнике на бирачким местима где нема контролора опозиције дописује себи гласове у записник иако то не одржава стварну слику у џаку са бирачким материјалом.
Напомена за све медије који ово буду пренели: Немам намеру да о овој теми говорим ни за један медиј, иако се не слажем са блокадама факултета, па ни са смером у којем напредује студентски покрет, не желим да било чију борбу дискредитујем или на неки начин угрожавам. О деблокади факултета ће се поново покренути гласање у блиској будућности и тада ће цео процес морати да буде спроведен у демократској атмосфери, а не по моделу из Косјерића.