Деветог маја 1945. године, нешто после поноћи, потписана је капитулација нацистичке Немачке, чиме је окончан Други светски рат.
Немачки фелдмаршал Вилхелм Кајтел, маршал Георгиј Жуков у име Совјетског Савеза и генерал Артур Тедер у име западних савезника потписали су акт о капитулацији у Берлину, и то 16 минута после поноћи. Иако ће рат трајати све до септембра 1945. године, када ће Јапан потписати капитулацију након бацања атомских бомби на Хирошиму и Нагасаки од стране америчких снага, 9. мај се данас обележава као „Дан победе над фашизмом“. Тог дана сећамо се свих жртава Другог светског рата, у којем је живот изгубило више од 55 милиона људи широм света. Велику цену овог рата платио је и српски народ, чије се жртве мере стотинама хиљада убијених цивила.
Врло брзо, комунисти ће на велика врата ући у Југославију и преузети потпуну контролу над читавом земљом. Прве године под новим режимом остаће упамћене по масовним стрељањима неистомишљеника и слободоумних људи, одузимању приватне имовине, као и насилној промени политичког система. Уместо демократског плурализма, успостављен је једнопартијски поредак, а политички и идеолошки обрачуни постали су средство учвршћивања власти. Сукоби у Европи ће се наставити, али знатно мањим интензитетом и између других актера. На светској сцени завладаће Хладни рат између Запада и Совјетског Савеза, између капитализма и социјализма, либералне демократије и комунизма. Тај глобални сукоб, иако без директног војног окршаја великих сила, обележиће период сталних политичких тензија, трке у наоружању и поделе света на интересне сфере, трајући све до формалног распада Совјетског Савеза 1991. године.
Последице Другог светског рата биле су далекосежне и обликовале су политички, економски и друштвени поредак Европе у деценијама које су уследиле. Континент је остао разорен, са милионима расељених лица, уништеном инфраструктуром и дубоким демографским губицима. Као одговор на ратна разарања, западноевропске земље ће, уз подршку Сједињених Америчких Држава, покренути Маршалов план, чији је циљ била економска обнова и стабилизација, али и спречавање ширења комунизма. Истовремено, Европа ће бити подељена „гвозденом завесом“, симболичном и стварном границом између два супротстављена блока. Та подела неће бити само геополитичка, већ и цивилизацијска, остављајући дубоке трагове у историјском памћењу народа и снажно утичући на ток светске политике у другој половини 20. века.