У позоришту „Пинокио“ ће се 02. и 03. децембра одржати фестивал под називом Waves of Orient. Други децембар је резервисан за Gala Show (20:00), а трећи за одржавање такмичење (20:00).
Оријентални плес, тзв. трбушни плес, је врста плеса са богатом историјом и далеким коренима који сежу у 1000. годину п.н.е. О пореклу самог плеса се и дан данас воде велике дебате: једни тврде да је то Египат, неки Либан, а одређени историчари говоре о Месопотамији. Свакако, његови корени се налазе на Блиском Истоку и назив плеса потиче од арапске речи el Raqsu el Sharqia што у преводу значи „оријентално плесање“ или „плес истока“. Верује се да је овај плес представљао ритуал везан за плодност и рађање: жене су плешући призивале Богињу плодности како би лакше зачеле трудноћу. Сам назив трбушни плес је настао у Европи и њега су први употребили Французи користећи израз Dance Du Ventre што у преводу значи „плес стомаком“. Трбушни плес је популаризован захваљујући романтичарском покрету и њиховим великим интересовањем за удаљене културе. Чини се као да ова врста плеса, иако има одређену популарност, увек остаје у сенци, али управо путем оваквих фестивала се можемо боље упознати са њим.
Тара Ракочевић има 21 годину и из Београда је. Студент је филозофије на Филозофском факулету у Београду, а од 2020. године се бави оријенталним плесом. Добитница је разних награда од којих се истиче прво место у дуо категорији на фестивалу Oriental Fairytales 2023. године. Тренира у плесној школи „Саломе“ а њена инструкторка, Невена Михајловић, је оснивачица плесне школе и организаторка фестивала Waves of Orient. Поводом предстојећег такмичења и фестивала интервјуисали смо Тару како бисмо се боље упознали са такмичењем, али и самим оријенталним плесом.
Реци нам нешто више о концепту фестивала, шта можемо да очекујемо?
Фестивал је конципиран тако да траје два дана: прво вече јесте Gala Show који представља приказ плесача и њихових инструктора са којима ћемо се сусрести на такмичењу. Инструктори са својим ученицима се представљају уз одабране плесне тачке. Друго вече је такмичење које се дели по категоријама на основу нивоа плесног искуства: beginner, rising star и professional; на основу одабраног стила плеса: фолклорна категорија и фузија; као и на основу броја плесача: дуо и група. Ове године поред регионалних судија имамо прилику да угостимо светски познате звезде трбушног плеса, Јулију Фарид из Украјине и Флавију из Француске.
Како си се одлучила баш за овај спорт и како окружење гледа на твој одабир?
Пре свега бих трбушни плес назвала уметношћу, а не спортом. Уметност плесања је заправо спајање тела са музиком, фокус није на унапређивању физичког изгледа већ на што бољем повезивању духа и музике, а кроз то спајање ми успутно стичемо и телесне одлике. Физички изглед је споредан у односу на прихватање и стапање са музиком и зато нема неких критеријума пресудних за бављење овим плесом. Доживљавам плес као ствар која може бити блиска свима ако јој се људи довољно добро приближе: па тако плес тражи плесача, а не плесач плес – као што је оријентални плес пронашао мене. Кренула сам да се бавим плесом током пандемије корона вируса, па тако док је та пандемија затварала људе у себе и одвајали једне од других, ја сам тада случајно кренула да се бавим плесом. Никада не бих рекла да ћу се бавити овим плесом, просто је то било незамисливо јер сам се бавила потпуно другачијим спортовима попут кошарке и аикидоа. Кроз овај плес сам упознала себе као и саму уметност. Моје окружење има позитивне коментаре, а родитељи и пријатељи су ми заста велика подршка. Људи које сусрећем имају позитивне реакције када им споменем оријентални плес, мада то је вероватно и до тога што се крећем у средини слободних и креативних људи који схватају ову врсту уметности.
Како изгледају припреме за један фестивал и можеш ли нам рећи нешто више о самим тренинзима?
Како би рекла наша друга инструкторка, Милица, наша плесна школа се не служи обичним календаром, код нас важи календар школе „Саломе“ што значи да се код нас време мери од једног до другог фестивала и у том распону увек спремамо и радимо на нечему новом. Припреме за такмичење раде се током читаве календарске године и ради се на различитим стиловима на нивоу групних тренинга: од класичних арапских стилова до неких модернијих фузија. Музика која се бира јесте избор наше инструкторке Невене, али увек гледамо да радимо нешто ново, да се упознамо са свим стиловима попут саидија, шабија, баладија, межансеа и осталих. Када су фестивали у питању, трудимо се да прикажемо што више различитих ствари и да свако има неки свој задатак јер циљ наше инструкторке јесте да сви подједнако учествујемо. Што се тиче соло кореографија, оне се раде индивидуално са инструкторком и она на основу нашег карактера бира песму уз коју ћемо играти, што сведочи о томе да је плес за нас и врста упознавања, како са инструкторком и осталим плесачима, тако и са самим собом. Кореографије су креиране на основу нивоа плеса, претходних избора музике и наравно представљају један вид излажења из зоне комфора. Костими представљају посебан изазов за нас јер се мало људи бави њиховим креирањем, такође је захтевно наћи упечатљиве материјале. Наше жеље по питању костима испуњава наша креаторка Соња у сарадњи са инструкторком. Веома је битна практичост костима јер морају бити у складу са кореографијом и песмом. Постоје различити костими, од класичних египатских који су једноделни до неких модернијих, али један типичан костим се састоји из горњег дела, појаса, сукње и аксесоара који су ствар преференција. Свакако, сваки костим увек носи неку ноту оријента. Суштина костима јесте да прикажу тело плесача истичући фигуру и лепоту тела, али без вулгарности.
Који су твоји афинитети поред трбушног плеса?
Поред трбушног плеса, студирам филозофију, па су тако моји афинитети окренути ка читању и истаживању неких несвакодневних тема. Интересовања су ми усмерена на домен филозофије, књижевности и спиритуалности. Једно време сам се бавила писањем, које тренутно није актуелно у мом животу, али се врло радо враћам томе. Свака врста креативности заокупира моју пажњу. Није битно који вид уметности је у питању, свакоме је потребно да има неки печат уметности и уметничко чуло које ће бојити његов живот.
Какав је положај трбушног плеса у савременом добу?
Окружена сам веома пријатним и отвореним људима, па сам тако наилазила на позитивне реакције, међутим, не знам на које реакције наилазе други плесачи јер то доста зависи и од окружења у коме се крећете. Мислим да је данас оријентални плес доста напредовао у смислу разумевања, људи почињу да схватају овај плес као уметност и почињу да одбацују те сексуалистичке стигме. Раније је положај ове врсте плеса био незахвалан јер људи нису разумели то као уметност већ као неку вулгарност. Трбушни плес је народна игра, а не вулгаран плес. Овај плес има сензуалну ноту, али његова главна порука није сексуализација жене нити завођење, већ истицање како радости тако и духовне и културолошке стране, зато и јесте народна игра. До предрасуда долази јер овај плес, сами костими и начин извођења, нису нешто на шта су људи са ових простора навикли, кодекс овог плеса је потпуно другачији и слободнији. Постоји и доста представника, познатих личности, које су приказале оријентални плес на погрешан начин због нестручности, што је такође један од проблема. Трбушни плес јесте изашао из сенке, људи се сада више интересују за њега, а и нова технологија је припомогла ширењу свести о оријнталном плесу. Његов положај у нашем друштву, због нашег менталитета, и даље није завидан али јесте напредовао и мислим да људи постепено почињу да схватају поруку овог плеса.
Уколико сте заинтересовани за овај занимљив догађај карте можете резервисати на број телефона +381 61 8094 666 или путем мејл адресе wavesoforientfestival@gmail.com, а можете их набавити и лично, одласком на фестивал. Више информација о самим тренинзима можете добити путем наведеног контакта.