Београд не може да чека!

Заиста је сјајан осећај када од почетка можете бити део нечег великог и управо зато смо донели одлуку да наш локални покрет Алтернатива за Чукарицу буде део кампање „Београд не може да чека!“ и придружи се другим сродним организацијама попут Центра за локалну самоуправу и Синдиката Центар у овој иницијативи.

Ова кампања би требало да окупи све појединце, стручна лица и организације у сврху састављања и промоције заједничког свеобухватног програма који ће понудити другачију визију развоја српске престонице. Верујем да у центар те визије треба ставити младе људе за које је Београд постао нека врста „станице за преседање“ у потрази за бољим животом где долазе како би стекли диплому и формално образовање. Београд мора бити град прилика и могућности за запошљавање, покретање бизниса и планирање породице, а како би се дошло до тога неопходно је прво решити све тренутне проблеме који гуше овај град.

Дали смо реч грађанима да ћемо кроз шест месеци саставити градску владу у сенци и представити јавности наш заједнички програм који ће понудити конкретна решења за сва важна питања, од ургентних инфраструктурних пројеката и заштите животне средиње, па до ефикаснијег рада локалних самоуправа и развоја културе, спорта и туризма у главном граду. Оно што сматрам да је кључно питање јесте управо питање надлежности, Статут Београда тренутно прописује виши степен надлежности приградским општинама попут Обреновца у односу на градске општине као што је Чукарица, иако Обреновац има вишеструко мањи број становника. Ово наравно изазива озбиљне проблеме на локалном нивоу, а тога је градоначелник Београда Александар Шапић јако свестан с обзиром да је био жртва саботажа од стране његове тренутне Српске напредне странке док се као опозиционар налазио на челу градске општине Нови Београд.

За разлику од Александра Шапића, у овом граду постоји неко ко се на озбиљан и темељан начин брави београдским проблемима. Његово име је Никола Јовановић, кога сам упознао још пре неколико година када је тек основао Центар за локалну самоуправу. Знајући да сам један од оснивача локалног покрета Алтернатива за Чукарицу питао ме је да ли бих желео да будем део једне овакве кампање. Не постоји трунка сумње у мени да је ово победничка прича, нико се данас не бави озбиљно Београдом. Нико од људи из власти не би могао да изађе пред грађане и да каже „Ово је моја визија, ово су теме до којих ми је стало“. Управо зато… Београд не може да чека!