Пример континуираног напретка и непрестаног усавршавања тима уз спој квалитета, сигурности, искуства, технике, заједништва, енергије и тактичке савршености управо је фудбалска репрезентација Шпаније која је рекордни четврти пут постала најбоља репрезентација старог континента.
Ниједан успех није случајан, а поготово се то види када је у питању црвена фурија која је пред сам почетак квалификација за европско првенство довела човека који је већ десет година био у систему шпанског репрезентативног фудбала у млађим категоријама, сада већ легендарног Луиса Де Ла Фуентеа. Он је прво био постављен на место тренера екипе до деветнаест година, са којом је 2015. освојио европски трон у такмичењу тог узраста. Касније је промовисан у старији сектор где је на Еуру за играче до двадесет и једне године освојио сребро које је касније освојио као тренер и на Олимпијади у Токију. Потом је за поменуте европске квалификације управо постављен он као предводник сениорске екипе. Шпанија се под руководством Де Ла Фуентеа пласирала на европско првенство након што је у групи завршила на првом месту са седам победа и једним поразом у осам утакмица. У међувремену црвена фурија освојила је и прво издање Лиге нација победом против Хрватске у финалу након бољег извођења једанаестераца.
Бајковиту епоху у Немачкој, Шпанци су почели са савршеним скором у групи без иједног примљеног гола. Касније су редом као домине падали Грузија, Немачка, Француска и на крају Енглеска. Овај турнир je дефинитивно обележио играч који је дан пред финале напунио седамнаест година Ламин Јамал. Ово чудо од детета потпуно је уздрмало Европу и исписало многе рекорде. Уз освојену титулу за најбољег младог играча турнира, постао је и најмлађи шампион Еура, најмлађи асистент икада, рекордер по броју асистенција на једном шампионату, најмлађи стрелац икада и најмлађи играч икада. За најбољег играча турнира проглашен је Ситијев Родри, али је та награда могла припасти било којем играчу Шпаније с обзиром да је свака карика у тиму била сјајна. Наредну утакмицу шампиони Европе играће против Србије у оквиру Лиге нација у Београду.
Међутим, држављани Шпаније нису ове недеље прославили само успех фудбалера, већ је разлог среће био и браниоц титуле на Вимблдону, сјајни тенисер и највећа млада нада овог спорта, Карлос Алкараз. Он је у финалу највећег турнира белог спорта, нажалост по српског тенисера и навијаче, био доминантан у односу на Новака Ђоковића и за нешто више од два сата савладао најбољег тенисера икада, у три сета. Млади Шпанац потпуно је надиграо Новака у прва два сета где је био евидентно спремнији и у тај-брејку трећег однео победу и одбранио трофеј у Лондону.
Неколико сати касније поново је након сјајног дана за земљу са пиринејског полуострва, сада нешто даље, преко океана, шпански језик био у моди. У финалу Копа Америке репрезентација Аргентине освојила је рекордни шеснаести трофеј након победе против Колумбије до које су небеско-плави стигли након гола Лаутара Мартинеза у другом продужетку. Награду за најбољег играча турнира добио је Колумбијац Хамес Родригез који је поставио рекорд за највише асистенција на једном издању којих је било чак шест. Овај турнир био је вероватно и последњи овог типа за Леа Месија који се на најбољи могући начин исписао са такмичења америчких континената.