Шампиони из Лондона, краљевска прича Реал и Лига шампиона

Иако је ова реченица већ постала клише јер је овај клуб највећи икада у овом такмичењу и најбоји по броју трофеја већ двадесет и четири године, Реал Мадрид је поново освајач најпрестижнијег клупског такмичења и то чак петнаести пут!

Реал мадрид је у финалу Лиге шампиона савладао Борусију Дортмунд након голова Карвахала и Винисијуса у другом полувремену. Они су савладали противника резултатом 2:0 иако је прво полувреме овог финала потпуно обележио тим из Немачке с обзиром да су имали више прилика и били доста ближи голу, али је Карим Адејеми био неспретан у шанси када се нашао један на један са Куртоом.

Управо je белгијском голману ово био први наступ у овосезонском издању Лиге шампиона, а на свом дебију сачувао је мрежу у финалној утакмици. Ипак не треба заборавити ни сјајне партије момка који је био његова замена, Украјинца Андреја Луњина који је као трећи голман стао међу стативе и био херој у утакмицама нокаут фазе против Лајпцига где је забележио тринаест одбрана уз један „clean sheet“ и Манчестер Ситија када је у пенал серији зауставио два пенала и одвео свој тим у полуфинале против Бајерна. Тамо се након Украјинца појавио још један херој из сенке Реала, позамљени играч друголигаша Еспањола, Хоселу који је након што је тим из Мадрида имао гол дефицита у осамдесетом минуту друге утакмице ушао са клупе и постигао два гола која су одвела краљевски клуб у финале. А у финалу своју последњу утакмици у клупској каријери играо је Тони Крос, сјајни фудбалер везног реда и уписао асистенцију када је након корнера упутио сјајну лопту коју је главом у мрежу спровео најнижи играч на терену и најтрофејнији играч у Лиги шампиона икада Дани Карвахал. Потом је након грешке одбране Дортмунда, Винисијус подуплао предност Реала и донео петнаести ушати трофеј у историји најбољег клуба Европе.

Што се тиче Борусије Дортмунд они су херојски изнели овај циклус такмичења с обзиром на то да су већ у групној фази били у такозваној групи смрти и као велики аутсајдери завршили први са Миланом, ПСГ-ом и Њукаслом. Већ су у овој фази направили велики подухват, а касније су само потврдили да ништа од тога није било случајно. У нокаут фази су пролазили ПСВ, мадридски Атлетико и ПСГ којег су савладали у оба дуела са минималним резултатом. У финалној утакмици од милионера опростио се и легендарни Марко Ројс који је са овим тимом освојио два купа Немачке и три Супер купа Немачке. Он је као и Борусија Дортмунд доживео други пораз у два финала на лондонском Вемблију који се показао као баксузан за њих.

Ово је био рекордни шести трофеј Лиге шампиона за Карвахала, Наћа, Модрића и Кроса са чиме су се ова четворица изједначила са још једном легендом Реала Ђентом, али и клубовима попут Ливерпула и Бајерна по броју освојених титула шампиона Европе. Ипак највећи актер ове вечери је феноменални италијански стручњак Карло Анћелоти који је постао најтрофејнији тренер у историји Лиге шампиона са пет трофеја од којих су два дошла са екипом Милана 2003. и 2007. године и три са Реал Мадридом 2014, 2022. и 2024. године.