Одлазак најбољег у историји

Најтрофејнији европски тренер одлучио је да челницима Партизана поднесе неопозиву оставку након пуне четири сезоне проведене у београдском клубу. Ову одлуку легендарни стручњак донео је након пораза против Панатинаикоса и деветог доживљеног пораза у тринаест кола у Евролиги.

Ово није први пут да се екипа налази у неповољном положају на почетку европског такмичења пошто су у првој обрадовићевој сезони имали 3-7, а након тога играли плеј оф, и 2-8 у претходној сезони у којој су пропустили шансу за плеј-ин и завршили на једанаестом месту. Ово доказује да је тим у стању да се подигне из тешке ситуације и преокрене ствари у своју корист упркос нежељеном почетку. Ипак, чини се да је повреда Карлика Џоунса потпуно уништила план игре, конституцију и хемију међу играчима у дефанзивном и офанзивном сектору на терену. Једна повреда довела је до померања улога у тиму у чему се многи играчи нису снашли.

Уз све то ужасна форма Џабарија Паркера који је виђен као нови лидер тима пореметила је веру и наду у успех, а тренер је често помињао и неозбиљност играча као озбиљну препреку у путу ка успеху. Уз све недаће, Обрадовић је одлучио да оде из клуба након што је освојио две титуле Аба лиге и првенство Србије у другом мандату на клупи Партизана. Главни кандидат за наредног тренера је још један повратник Андреа Тринкијери, који је у претходном мандату успео да уради једину ствар коју Жељко није, а то је да освоји Куп Радивоја Кораћа у којем је Партизан под Италијаном био шампион у обе сезоне које је Тринкијери провео на клупи.