Да је фудбал још увек остао један од најнепредвиљивијих и најзанимљивијих спортова доказала нам је и друга половина ове невероватне сезоне у којој су завршнице такмичења и одличја отишлa у руке тимова које већина гледалишта није ни разматрала као потенцијалне освајаче.
Дебитантски „ушати“ трофеј освојила је екипа Париз Сен Жермена која је у једном тренутку групне фазе у утакмици против Манчестер Ситија била на рубу елиминације, али су великим преокретом у другом полувремену сачували шансе за бараж и даљи пролазак у нокаут фазу. Након демолирања сународника Бреста, редом су побеђивали још три енглеска тима, Ливерпул који је био један од главних фаворита за наслов, Астон Вилу и Арсенал. Финале у Минхену било им је друго у најбољем европском такмичењу у последњих пет година пошто су у чувеној „корона сезони“ поражени управо од тима који игра на Алијанц Арени као домаћин. Противник у овом дуелу био им је италијански гигант Интер који на свом конту има три трофеја најбољег тима старог континента и који је претходно избацио фаворизовану Барселону.
Парижани су у ово финале ушли као фаворити пошто су јурили свој први трофеј Лиге шампиона и своју прву триплету у историји клуба, јер су већ претходно освојили куп и лиги Француске. Головима Хакимија, Дуеа, Кварачкелије и Мајулуа екипа са Парка принчева забележила је најубедљивију победу у историји финала највећег европског такмичења и освојила прву триплету у историји француског фудбала. Тренер парижана Луис Енрике постао је тек други тренер којем је пошло за руком ово достигнуће, а једини који је исто урадио је Пеп Гвардиола. Занимљиво је да су оба стручњака свој први трио трофеја освојила са Барселоном. Такође, финале је обележио Дуе са два гола и асистенцијом и постао трећи тинејџер који је дао гол у финалу, а исти успех остварио је и тимски колега Мајулу.
Што се тиче осталих европских такмичења трофеј је у Лиги европе припао је Тотенхему којем је ово био трећи у поменутом такмичењу јер су претходна два освојили још док је било познатије под именом Куп УЕФА. Певцима је ово одличје било право освежење пошто су били шампиони неког такмичења први пут након седамнаест година. У Лиги конференција било је нешто мање изненађења јер је највећи фаворит од самог почетка Челси, постао и првак. Оно што је било упечатљиво је то што су као освајачи постали једини клуб на свету са свим могућим клупским трофејима УЕФЕ.
У државним такмичењима виђали смо прегршт невероватних освајача као што су: Кристал Палас – освајач ФА купа, први трофеј у историји клуба, Њукасл – освајач Карабао купа први трофеј након седамдесет година, Го Ахед Иглс – освајач холандског купа, први трофеј након шездесет година, Болоња – освајач италијанског купа, први државни трофеј након педесет и једне године, Платенсе – освајач аргентиске апертуре, први трофеј икада, Сен Жилоа- освајач белгијске Јупилер лиге након деведесет година, Краснодар – освајач руске лиге, први трофеј у историји клуба, Абердин – освајач шкотског купа, први трофеј након тридесет година.