Прије неколико дана ухапшена је редовни универзитетски професор Весна Братић. Ово хапшење не доживљавамо као изолован правни поступак, већ као чин са јасном политичком позадином и озбиљним националним импликацијама. У мору хапшења, правих и лажних, приведена је особа која је годинама јавно и гласно указивала на проблеме у систему и супротстављала се непрофесионалном и страначком управљању институцијама.
Систем против којег се борила након 2020. године сада јој је ускратио слободу и, што је још опасније, покушава да своје поступање оправда конструкцијама и наративима који у јавности треба да створе утисак кривице прије суда. Сматрамо да је ријеч о политички мотивисаном прогону. Они који су након 2020. године заузели позиције некадашњег „опозиционог“ ДПС-а данас спроводе исте методе обрачуна са неистомишљеницима. Уколико је и било сумње да пракса политичких притисака није прекинута, овај случај је ту сумњу отклонио. Обрачун са људима који припадају српском народу и који су јавно бранили своје ставове очигледно није престао.
Подсјећамо да нико не може бити проглашен кривим прије правоснажне одлуке суда. Специјално државно тужилаштво има обавезу да кривицу доказује чињеницама, а не политичком вољом. Умјесто медијских кампања и притисака, јавност очекује транспарентан и законит поступак. Весна Братић је ухапшена не зато што је, како се покушава представити, узела нешто што јој не припада, већ зато што није одустала од борбе против, како га је називала, ужасног система. Њен притвор неће поништити чињеницу да су част, поштење и истина били и остали темељ њеног јавног дјеловања. Часни и искрени борци за праведније друштво не губе хапшењем – губе они који мисле да ће страхом и притиском сломити људе и потчинити народ.
Позивамо јавност да овај случај не посматра као појединачан, већ као питање принципа – да ли смо заиста изградили систем у којем су сви једнаки пред законом или смо само замијенили актере, а задржали исте механизме притиска. Јер данас је на удару једна особа, а сјутра то може бити било ко ко се усуди да мисли и говори другачије. Част и брука живе довијека.
Филип Калмаревић и Иван Јаћимовић