На изборима Студентска листа освојила 140, Уједињена Србија 103 мандата

Према коначним резултатима парламентарних избора у Србији, након обрађених 100 одсто бирачких места, Студентска листа освојила је убедљиву већину у парламенту, чиме је након 14 година окончана доминација Српске напредне странке. Студентска листа је, према подацима Републичке изборне комисије, освојила 140 од укупно 250 мандата, док је листа Уједињене Србије Александра Вучића освојила 103 посланичких места.

Структура освојених мандата показује да је Студентска листа остварила апсолутну већину у Народној скупштини, док је Уједињена Србија заузела друго место са 103 посланичка места. Листа окупљена око Социјалистичке партије Србије остала је испод изборног прага са два одсто подршке бирача. Парламентарни статус оствариле су још само листе мађарске и албанске националне мањине које су освојиле по два мандата и бошњачке националне мањине која је освојила укупно три мандата. Резултати показују изразиту концентрацију бирачке подршке на две водеће изборне листе, које су заједно освојиле више од 92 одсто гласова.

Изборни резултати представљају значајну промену на политичкој сцени Србије, имајући у виду да је Српска напредна странка претходних 14 година била доминантна политичка снага у земљи. Победа Студентске листе означава почетак нове политичке етапе и отвара питање будућег односа према институцијама, досадашњој власти и политичком систему. Истовремено, чињеница да су листе досадашње парламентарне опозиције остале далеко испод изборног прага указује на значајну промену у структури политичке подршке и односу снага међу политичким актерима.

Нова парламентарна већина од 140 посланика омогућава Студентској листи самостално формирање владе, али доноси и велику одговорност за решавање нагомиланих проблема у земљи. Међу главним изазовима биће борба против корупције, реформа институција, економска стабилизација и побољшање животног стандарда. Посебан значај имаће и однос нове владе према Европској унији, спољнополитичким партнерима, а нарочито осетљиво питање остаје Косово и Метохија, где ће нова власт морати да се одреди према досадашњим споразумима.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *