У октобру месецу се у Србији традиционално отвара вечита дебата звана „Није Ноћ вештица него Свети Лука“, с обзиром да су оба празника за нама, можемо се посветити анализи традиције слављења Halloween-a, односно Ноћи вештица, и саму повезаности са хришћанским празником Свети Лука.
За Ноћ вештица можемо рећи да је пагански обичај који је у међувремену модернизован, свакако, и поред те комерцијализације, не треба умањити његову стварну вредност јер се ради о културној заоставштини келтских народа. Назив „Halloween“ представља скраћеницу од „Hollow`s Eve“ што значи „Вече свих светих“. Управо овај назив односи се на празник који римокатоличка црква обележава 31. октобра, међутим како бисмо схватили стварну симболику овог празника морамо се вратити мало кроз историју.
Ноћ вештица води порекло од паганских келтских народа који су веровали да се живот рађа из смрти те су Нову годину прослављали 1. новембра јер је тада крај јесени и природа у потпуности умире. Веровали су да дан пре Нове године душе мртвих посећују земљу. Душе умрлих би припале богу Samhai-u, који је у њиховој традицији сматран кнезом смрти па се тако тај празник називао „Самај“ (Samhai). Дан уочи Нове године требало је умилостивити кнеза смрти жртвоприношењем па су тако келти правили ломаче, окупљали се и палили усеве и животиње, односно приносили жртве, а све то док су били маскирани. Међутим, постоје две верзије које објашњавају овај обичај: прва верзија нам говори да су то чинили како би ступили у интеракцију са душама умрлих, док нам друга верзија говори да су то чинили како би уплашили душе и избегли контакт са њима. Келти су остављали храну испред својих домова како би покојници могли да једу, а изрезбарене бундеве са свећама како би им осветлили пут.
Дакле, Ноћ вештица је заправо празник Самајна, а назив „Halloween“ први пут је употребљен 1974. године када је изашао истоимени хорор филм. Празник „Hollow`s Eve“ је увео Папа Гргур III како би искоренио окултистички обичај празника Самајн. Вече свих светих се обележава 31. октобра уочи празника и тада се у римокатоличкој цркви служи литургија и почиње тродневно обележавање светаца и мученика. „Hollow`s Eve“ се преводи и као „бдење пре дана свих светих“ јер се тада дочекује празник. Ноћ вештица је један од најстаријих англосаксонских празника, међутим он се данас прославља на један модеран начин уз примесе обичаја старих келта: служе се слаткиши, људи се маскирају и у сваком дому се налазе изрезбарене бундеве. Услед комерцијализације, овај празник у великој мери губи своју културолошку вредност и на неки начин се обезвређује иако је историјски веома значајан јер представља културно наслеђе једног народа.
Православни хришћани 31. октобра славе великог свеца Светог Луку. Свети Лука је заштитник скоро свих занатлија, био је лекар и пријатељ апостола Павла. Један је од најзначајнијих светаца, оснивач је иконопиства и сматра се првим проповедником хришћанства. Свети Лука је први насликао три иконе које су представљале узор за даљи развој иконопиства. Он је један од јеванђелиста и аутор је једног (од четири) јеванђеља. Порекло води из Грчке и, према предањима, био је сведок Исусовог делања у Јерусалиму. Сматра се да је био веома сталожен и благ те на овај дан не треба започињати било какву свађу нити улазити у конфликте.
Сада се поставља логично питање да ли је у реду славити Ноћ вештица уколико сте хришћанске вероисповести? Одговор на ово питање је негативан. Ноћ вештица је пагански обичај који не признаје како римокатоличка, тако и православна црква, а управо је та комерцијализација овог празника довела до поделе у Србији на оне који прослављају Светог Луку и на оне који славе Ноћ вештица. Међутим, на крају крајева, ствар је личног избора код свакога појединца који ће од ова два празника прослављати.