Аутор: Филип Калмаревић, новинар
Непосредно након победе на председничким изборима нови-стари председник Сједињених Држава Доналд Трамп почео је са запаљивим изјавама о томе како би Канада требало да постане 51. америчка савезна држава. Наиме, Трудо је отишао на састанак са Трампом на којем су разговарали о најављиваним америчким царинама према Канади и Мексику примарно јер ове две државе не чине довољно како би зауставиле масовне миграције ка САД-у. Трудо је на ове коментаре на састанку одговорио да Канада неће издржати те царине због чега је Трамп предложио да Канада не би требало да постоји као независна држава с обзиром да није у стању да води економску и безбедносну политику без искоришћавања Америке.
Нови амерички председник почео је након састанка да исмева Џастина Трудоа називајући га „Гувернером 51. савезне државе Канаде“. Ове изјаве и генерално политичка и економска криза у којој се земља већ неко време налази, али и министарске оставке довеле су до тога да Џастин Трудо коначно после 10 година на власти поднесе оставку на место премијера и тиме покрене унутарстраначке изборе у Либералној странци. Важно је напоменути да се у том тренутку Либерална странка налазила на ивици амбиса када је реч о рејтингу јер је уживала подршку од свега 22% и према прогнозама завршила би можда чак и на трећем месту.
Све је деловало као да ће следећи премијер засигурно доћи из редова конзервативаца који већ пуних годину дана уживају подршку јавности од преко 40%. Међутим, Трампови константни напади на Канаду изазвали су јако пуно узнемирености код јавности због чега је почела да расте подршка либералима, томе је наравно допринела и чињеница да је јако непопуларни Трудо коначно поднео оставку, а на његово место дошао његов економски саветник и бизнисмен Марк Карни који је убрзо расписао изборе желећи да тренутни моментум који либерали уживају искористи да обезбеди својој странци опстанак на власти.
Конзервативци у Канади никада нису били у нарочито повољној позицији јер су сви водећи медији либерални, а општа популација јако прогресивна због чега је увек било тешко остварити потребну већину посланика за формирање владе. Наиме, конзервативци у Канади су увек долазили на власт када је десница била уједињена, платформа јака, а лидер странке популаран. Иако тренутно делује као да су либерали за неколико процената испред конзервативаца на националном нивоу, а да су остале партије потиснуте треба бити опрезан када је реч о истраживањима. Овако нагли скокови нису карактеристични и може бити да се ради о томе да истраживачи прецењују подршку Либералне странке на уштрб конзервативаца и друхих странака.
Уколико Народна странка Канаде не буде остварила јак резултат као што је то био случај 2021. године када је узела 5% гласова и тиме ускратила конзервативце за десетак мандата, може се десити да Конзервативна странка освоји највећи број посланика и формира нову владу с обзиром да су Пјер Полијев и његова платформа јако популарани међу десним бирачима.