Резултати парламентарних избора у Немачкој нису били далеко од очекиваних. Иако је Хришћанска демократска унија заједно са својим партнерима из Баварске остварила нешто слабији резултат од очекиваног, ипак су изашли као првопласирана политичка групација. Освојивши 28.6% гласова Немаца ЦДУ/ЦСУ коалиција може да рачуна на 208 мандата у следећем сазиву Бундестага. Са друге стране, социјалдемократе Олафа Шолца забележиле су најслабији резултат у историји постојања ове странке освојивши свега 16.4% гласова на изборима, односно само 120 мандата.
Колико је одлазећа влада Немачке непопуларна говори и чињеница да СПД није чак ни странка која је остварила највећи пад на овим изорима. Социјалдемократе су изгубиле 36% свог бирачког тела у односу на резултат који су остварили на претходним изборима. У случају Зелених је то 21%, док је ФДП претрпео пад подршке од чак 62% и остао испод изборног прага од 5%. На парламентарним изборима у недељу владајућа тројна коалиција је забележила збирни резултат од свега 32.3%, поређења ради на изборима пре скоро четири године када су ове три странке освојиле власт узеле су 52% гласова.
Осим ФДП испод цензуса остао је и Савез Саре Вагенкнехт и то за неких 13.000 гласова, односно 0.03%. Са друге стране скок у подршци остварила је углавном десница. Овде се посебно истиче раст странке Алтернатива за Немачку која је удвостручила своју подршку на овим изборима и улази у Бундестаг као друга највећа политичка снага у земљи са 20.8% гласова и 152 мандата. Никада се до сада није десило у модерној историји Немачке да друга највећа партија у земљи буде нека трећа опција, као што је то случај са АФД-ом. Увек је то до сада био или ЦДУ или СПД, никада нека трећа странка.
Због чињенице да је Савез Саре Вегенкнехт остао испод цензуса СПД и ЦДУ/ЦСУ ће бити у стању да формирају двојну коалицију без Зелених, у супротном би расподела мандата била потпуно другачија што би значило прављење још једне нестабилне тројне коалиције попут ове коју смо имали последње четири године. Без обзира на ову чињеницу, јасно је да све већи број Немаца види Алтернативу за Немачку као главну опозицију у земљи и само је питање времена када ће АФД постати водећа странка у Бундестагу и када неће више бити те математике којом ће се спречити њихов долазак на власт.
Очигледан је раст антисистемских партија свуда у Европи, али и у западној хемисфери. Можемо погледати само неке примере као што су Сједињене Америчке Државе, Француска, Канада, Аргентина, Италија, Велика Британија, Холандија, Аустрија и многе друге државе. Неки корене раста конзервативних снага налазе у светској економској кризи из 2008. године, неки у миграцијама са блиског истока, док неки за то окривљују глобализацију. Међутим, једно је сигурно, а то је да ће десне снаге јачати све док воља народа не буде поново била поштована, а слобода говора враћена у јавни дискурс.