Приватизација ЕПС-а?

За који дан у скупштинској процедури ће се наћи и закон о зајму за ликвидност ЕПС-а. Узимање овог зајма је изазвано катастрофалним резулатима  ЕПС-а у времену када се на њеном челу налазио Милорад Грчић. Поставља се питање зашто је он уопште био постављен на то место?

Разлог за такву одлуку сигурно није била његова стручност, знање или способност, већ његова послушност, спремност да запошљава партијске кадрове без икакве квалификације и знања, и ефикасност у прикупљању сигурних гласова за владајућу странку. Да ли је он или било ко други, посебно онај који га је на то место поставио, одговарао за све грешке, губитке, начињена дуговања и на крају хаварију у ЕПС-у? Наравно да није и поставља се питање зашто није? Због свега тога Србија мора поново да се задужује.

Већи проблем је што Влада Србије наставља са погрешним потезима кад је ЕПС у питању. Наиме, 13. априла 2023. године ЕПС је одлуком владе и ресорне министарке Ђедовић од јавног предузећа претворен у акционарско друштво. Одлука је донета упркос противљењу садашњег директора и комплетног научног савета тог предузећа. Једини члан скупштине акционарског друштве је управо министарка и она је сама изабрала надзорни одбор. Логично се поставља питање да ли ово значи да ће ЕПС у неком будућем периоду бити приватизован?

Разлога за сумњу има доста, а први је процењена вредност предузећа од 3,1 милијарде евра. Ако национални стадион вреди 500-600 милиона евра, а пруга од Београда до Ниша преко 2,5 милијарди евра, како је могуће да један ЕПС вреди само 3,1 милијарду? Чланови научног савета ЕПС-а, стручни људи на челу са професором Вукосавићем, светски признатим стручњаком, су проценили да реална вредност износи око 14 милијарди евра. Шта се десило са 11 милијарди евра? Да ли је вредност вештачки оборена како би се предузеће спремило за приватизацију имајући у виду нека претходна искуства и ситуације попут случаја ПКБ-а?

Други разлог за сумњу да ће се предузеће приватизовати је одсуство радника у надзорном одбору. Одлуком министарке, јединог члана скупштине АД, у надзорном одбору нема представника из редова запослених, али зато чланови могу бити лица осуђивана за привредни криминал. Поређења ради, у норвешкој електропривреди која је 98% у државном власништву у надзорном одбору, од укуног броја чланова најмање једна трећина је из редова запослених док о лицима која имају везе са привредним криминалом, наравно нема ни речи нити таква лица могу прићи близу надзорног одбора.

Све изнето указује на то да је преласком ЕПС-а из јавног предузећа у акционарско друштво на делу почетак постепене, пузајуће приватизације и таквом одлуком власт наставља са урушавањем овог предузећа не обазирући се на потребе грађана и запослених у самом предузећу. Опет ће погрешне потезе власти плаћати грађани Србије.