Аутор: Филип Калмаревић, новинар
Две године од победе Хавијера Милеја на председничким изборима и низа радикалних реформи, дошло је време да се провери расположење бирача према Милејевим политикама. Слично као у Сједињеним Државама, подела власти у Аргентини је између егзекутиве (директно изабраног председника), легислативе (конгреса састављеног од доњег и горњег дома) и уставног суда. Када је реч о легислативи избори се одржавају на сваке две године када се бира половина чланова доњег дома и једна трећина сенатора.
Од првог дана трају покушаји перониста и екстремне левице да се дискредитују и зауставе радикалне економске реформе које спроводи Милејева администрација. Међутим, народ је остао оптимистичан упркос нападима левице зато што су се врло брзо осетили економски бенефити нових политика. Сиромаштво је пало са 53% на мање од 30%, месечна инфлација са 25% на мање од 2.5%, а годишњи буџетски дефицит од 5.5% се претворио у благи суфицит. Елеминисано је преко 10 министартстава, привремено су замрзнути бројни инфраструктурни пројекти, а укинуте су и разне врсте државних субвенција. Очекује се да ће раст аргентинске економије ове године бити преко 6%, што је изузетан резултат који показује да Милејеве економске политике мењају лице ове државе.
Наравно, радикалне реформе овог типа увек изазивају незадовољство код дела популације чији начин живота у многоме зависи од државних субвенција или запослења у јавном сектору. Ипак, треба имати у виду да је политика „затезања каиша“ коју је Милеј храбро кандидовао добила апсолутну подршку грађана на последњим председничким изборима. Та политика је управо добила своју нову валидацију. Грађани Аргентине су на редовним изборима на којима се бира половина чланова доњег дома и једна трећина сенатора поклонили своје поверење партији Либертада Аванса која је освојила 41% гласова, односно 64/128 места у доњем и 13/24 места у горњем дому. Перонисти су са друге стране ипак подбацили освојивши свега 34% гласова, што је резултовало губитком неколико десетина места у оба дома конгреса.
Ови резултати јасно показују озбиљност и опредељеност аргентинског народа да коначно изађе из зачараног круга сиромаштва и инфлације у који су га увеле интервенционистичке економске политике левице. Многи аналитичари су прогнозирали почетак краја за Милеја на овим редовним изборима услед одређених измишљених корупционашких скандала који су служили за обарање рејтинга председника Аргентине не би ли инвеститори почели да повлаче капитал из земље. Циљ перониста је био да на овај начин изазову економску нестабилност у земљи и да у тој атмосфери задобију подршку бирача и тиме запечате судбину Милеју који би онда највероватније одслужио свој мандат до краја и повукао се немоћан да прогура све своје реформе. Либертада Аванса излази као апсолутни победник ових избора јер је утростручила своје присуство у оба дома конгреса.
Аргентина остаје пример свим државама Јужне Америке, али и шире, како се води одговорна фискална и монетарна политика. Сваки динар, или у овом случају пезос, који држава узме како би финансирала нешто, је улажење у џеп грађана и одузимање финансијске одговорности из руку појединаца. Држава треба да ради мало ствари и треба да их ради добро. Србија је данас пример управо супротног. Једно од главних предизборних обећања Српске напредне странке 2012. године је било да ће смањити број министарстава, државних агенција и број посланика у парламенту. Уместо политике „минималне државе“ добили смо политику „прегломазне државе“, па тако нашу владу тренутно чини рекордних 30 министарстава. Рецепт за економски напредак Србије и отплаћивање њених дугова лежи у мањој улози државе и ослобађању економског потенцијала појединца. Viva la libertad, carajo!