Аутор: Филип Калмаревић, новинар
Пред нама су можда најнеизвеснији амерички избори још од 2000. године када је републиканац и гувернер савезне државе Тексас Џорџ Буш победио актуелног потпредседника Сједињених Америчких Држава и кандидата Демократске странке Алберта Гора. Иако је кандидат демократа у укупном броју освојених гласова био победник и то за неких пола милиона гласова, оно што је однело превагу у корист председника Буша била је тесна победа у држави Флориди за свега 500 гласова.
Од како је лидер опозиције и бивши председник Доналд Трамп потукао свог противкандидата и актуелног председника Џозефа Бајдена у дебати, до те мере да је овај морао под притиском своје партије и донора да се повуче, свакоме је било јасно да ће врло брзо ентузијазам за Камалу Харис опасти и да ћемо имати неизвесне изборе, можда чак у рангу оних из 2000. године. До које мере је ишло пумпање рејтинга Камале Харис говори и чињеница да су поједини водећи медији у Сједињеним Америчким Државама месецима о њој извештавали и писали искључиво позитивне ствари, док је Трамп био мета сурових медијских манипулација и очигледних лажи. Међутим, видело се да је ентузијазам почео да опада за потпрецедницу Харис већ уочи септембарске дебате. Просто је немогуће одржавати тај ниво еуфорије за кандидата који у прва два месеца од како је добио номинацију Демократске странке одбија да да интервју ван пријатељског терена њој блиских и послушних медија.
Прва и последња дебата између Доналда Трампа и Камале Харис показала је две потпуно различите визије Америке. Визија презентована од стране Доналда Трампа је мирнодобна у својој суштини и представља повратак Америке на пут којим је кренула за време првог његовог мандата. Тај пут јесте пут паметне и одговорне спољне политике усмерене ка решавању светских сукоба кроз економске и друге врсте техничких споразума, пут економског јачања средње класе и све нижег опорезивања, као и сигурних граница и безбедног живота за све грађане Америке. Сушти контраст јесте политика Бајден-Харис администрације која је директно довела до ратних сукоба у Европи и на Блиском истоку, превисоке инфлације која представља „порез за сиромашне“, као и пуштање у земљу преко 10 милиона илегалних миграната. Иако су медији покушали да испинују да је Харисова добила дебату, чињеница је да је њен рејтинг почео рапидно да пада у кључним државама у недељама после дебате.
Трампова кампања је сасвим сигурно сада много дисциплинованија и озбиљнија од оне из 2016. године, његова подршка међу младима, мањинама и неопредељенима је већа него икада раније у његовој политичкој каријери. У овом изборном циклусу успео је да придобије подршку многих јавних личности попут Илона Маска и бивших демократа као што су Тулси Габард и Роберт Ф. Кенеди који је суспендовао своју независну кампању за председника Сједињених Држава и подржао кандидатуру Доналда Трампа. Такође, његов приступ гласачима је много оригиналнији од било чега што смо имали прилике да видимо последњих година, овде првенствено мислим на посету Мекдоналдсу, бројне интервјуе са људима са Јутјуба и других платформи, као и паметно коришћење друштвених мрежа у сврху придобијања нових гласача.
Харисова кампања је превише оријентисана око ње саме, односно чињенице да би у случају њене победе на изборима она била прва тамнопута жена председник у историји Сједињених Америчких Држава. Потенцирањем ове чињенице у другом плану остају свакодневни проблеми обичних људи, а њено играње на карту подршке афроамеричке и латиноамеричке заједнице није ју померило ни један корак од рејтинга који је уживао председник Бајден, пре него што је смењен у тихом пучу, међу овим демографијама. Једина демографија у оквиру које Харисова има заиста значају подршку која би могла да преокрене ток овог изборног циклуса јесу жене и то смо видели на изборима за конгрес 2022. године када је централно питање за многе бираче било управо питање абортуса због чега републиканци нису остварили неке очекиване победе у изборним тркама за горњи и доњи дом. Међутим, на овим председничким изборима абортус више није главна тема, већ економија и безбедност.
Тренутно, збир свих истраживања показује, када је реч о националној подршци, да су оба кандидата поприлично изједначена са оквирно 48% подршке. Треба имати у виду да је америчка јавност сваки дан бомбардована са различитим истраживањима, од оних која показују да је Камала у предности 5% национално, до оних која сугеришу потпуно супротно и да Трамп води са сличним резултатом. Међутим, с обзиром да је ово већ трећи изборни циклус заредом у којем учествује Доналд Трамп као кандидат за председника, знамо тачно који су то истраживачи прецизни и чији рад треба пратити. Рецимо, ова четири истраживача су 2020. били најпрецизнији:
Wick: Трамп води 1% нацинално; AtlasIntel: Трамп води 2.5% национално; Trafalgar Group: Трамп води 3% национално; InsiderAdvantage: Трамп води 2% национално.
Чињеница је да тренутно у већини кључних држава републиканци воде када је реч о броју регистрованих гласача, превременом гласању и гласању поштом. Ово се посебно односи на државе као што су Аризона, Невада, Северна Каролина и Џорџија где очекујем сигурну и рану победу за Доналда Трампа. Када је реч о државама на северу као што су Висконсин, Мичиген и Пенсилванија ту су ствари мало другачије. Иако је остварен значајан напредак у последње четири године на терену од стране Републиканске странке овде се очекује да ће избори бити доста неизвесни због чега би једино убедљива победа могла засигурно да нам потврди у току изборне ноћи ко ће бити следећи председник Сједињених Америчких Држава. Треба рећи да у просеку свих истраживања Трамп води у све три наведене државе за маље од 1% гласова.
Изношење прогноза зна да буде јако незахвално, међутим потрудићу се да не идем превише у детаље како бих што јасније представио шта мислим да ће се десити на америчким изборима 05. новембра. Верујем да ће излазност бити висока, и то вероватно изнад 60%, мада нижа него последњи пут. У овом циклусу се бира једна трећина места у сенату и мишљења сам да републиканци имају 95% шансе да поврате контролу над горњим домом. Када је реч о представничком дому ту је ситуација битно другачији, међутим мислим да су републиканци ипак у благој предности и да имају 55% шансе да задрже контролу над доњим домом. Што се тиче председничке изборне трке верујем да ће разлика у укупном броју гласова између два кандидата бити испод 2%, али да обоје имају подједнаке шансе да буду првопласирани на националном нивоу. Такође, верујем да ће Трамп однети убедљиву победу у Северној Каролини, Џорџији, Аризони и Невади, као и у најмање једној од три кључне државе средњег запада. Једини сценарио у којем видим могућност да Камала Харис постане прва жена председник Сједињених Држава јесте уколико би остварила победу у све три кључне државе средњег запада, сви остали сценарији, а има их укупно 20, делују ми недовољно убедљиво када се узму у обзир сви подаци којима располажем.
Републиканска већина у сенату: 95%; Трамп нови председник: 75%; Републиканска већина у дому: 55%; Трамп првопласиран: 45%.
