Када су одржани, истина не и завршени, избори 3. априла ове године, очекивање грађана да ће влада, у околностима које су доста тешке по нашу земљу бити формирана брзо, било је потпуно разумљиво. Али тако нешто се није десило. Избори су понављани у Великом Трновцу безброј пута како би представник албанске мањине, иако није имао довољан број гласова, био у Скупштини Србије.
Наиме, чекало се да припадници албанске мањине који раде, а практично и живе, у иностранству дођу на одмор и гласају како би господин Камбери најзад добио потребан број гласова. Зато је последње гласање било 30. јуна ове године и зато до данас немамо владу. Могуће је наравно да постоји и други разлог који је у вези са тренутном светском кризом и притисцима да се Србија определи, а да је Камбери био само добро оправдање. Како год било владе још увек нема. Представници власти тврде да је све у законском року и могло би се рећи да јесте тако.
Скупштина је формирана 1. августа и од тог датума је започео рок од 90 дана за формирање владе. Да би се формирала влада потребно је променити Закон о министарствима, у случају да се мења њихов број. Изненада у понедељак сазвана је седница Народне скупштине за уторак 18. октобра на којој треба да се усвоји Закон о министарствима и то по хитном поступку. Члан 167. пословника о раду Народне скупштине Републике Србије дефинише да се закон по хитном поступку може донети уколико се уређују питања и односи настали услед околности које нису могле да се предвиде. Да ли је могуће да представници власти нису могли да предвиде да ће формирати владу? Пре ће бити да нису могли да се договоре око расподеле министарстава и процентуалног учешћа у власти и то скоро пуних 90 дана.
Договор је пао у недељу увече 16. октобра или можда неки дан пре тога. Неко би чак рекао да је одлука о томе да влада има 25 министарстава донета у зауставном времену на неформалном дружењу мушког дела породица Вучић и Дачић. То је 4 министарства више од претходне, а чак 9 више од прве владе Александра Вучића из 2014. године. Као образложење за тај, превелики, број министарстава и повећање у односу на 2014. годину одпреко 50%, чули смо да су времена тешка, да је ово готово ратна влада, да су притисци на Србију велики. Чак је и сама мандатарка изјављивала у медијима да је ово најтеже време од другог светског рата. Ако је заиста тако, логичније би било да влада буде компактнија, мања, ефикаснија, онаква каква је била 2014. године са 16 министарстава, али јасно је да је број министарстава данас 25 због лошијег резултата који је постигла СНС као и због политичке потребе да се задовоље сви коалициони партнери од којих ће зависити скупштинска већина.
Владу ћемо најзад добити следеће недеље, највероватније до 27. октобра и тада ћемо знати ко су министри и каква ће политика владе бити у периоду који је пред нама. Пошто већ знамо ко ће бити мандатар, поставља се питање да ли је било вредно толиког чекања?