Колико јуче нас је нискотиражни, али добро информисани „Данас“ обавестио да неће бити ништа од нашег Сутра уколико ми – Србија, не остваримо напредак у преговорима о нормализацији односа са нама – Косовом.
Да је у питању неко друго Косово, а не ово наше, део јужне српске покрајине која у свом саставу има и Метохију, „Данас“ би јуче, преносећи поруку ЕУ, сасвим сигурно употребио звездицу, ону којом се у међународним играријама и маштаријама означава неко друго, фиктивно Косово*. Па да видимо шта нам то поручују званичнци ЕУ и каква ће нас трагедија, већа од било које античке, задесити уколико не узнапредујемо у преговорима, односно не прихватимо de facto, а и de jure независност те фиктивне адресе и скидање већ поменуте звездице са франкенштајнске наказице.
Неће, кажу, бити пара. Ни за Србију, а ни за њихово чедо са сметњама у развоју, већ ће све отићи другима на такозваном Западном Балкану! Ето. А таман су се отворили. И то колико Да човек не поверује колико. 6,3 милијарде евра! Еј бре, паре су то. Добро, јесте да су од тога свега 2 милијарде донације, остало су позајмице, треба то враћати. Али опет, 2 милијарде! И то за период од свега 4 године, од 2024 – 2027. Па није шала! Оно јесте, тачно је да је то 500 милиона евра годишње. И да митски Западни Балкан има око 17 милиона становника. И да то дође још мало па 30 евра сваке године по глави. И да је то скоро 2,5 евра месечно по заподнобалканцу, а ако буде добар иде толико и овом нашем мученом Србијанцу. Да, кад се овако погледа, није баш да човек моментално полуди од среће, али опет, паре су то око којих се вреди потрудити.
Јер, „ако нема напретка у преговорима о нормализацији односа, онда нема ни новца од ЕУ за развој“, рекао је колико јуче „Данасу“ високи ЕУ званичник који брине за наше Сутра. И ето, ствар је једноставна, још мало па проста. Оно што сваки Србин треба да уради да би на свој конто укњижио 30 евра годишње и тако осигурао своје Сутра, јесте да још јуче, а најкасније данас, призна независно то и то је то! А за оне који се колебају, ево охрабрења. И Јуда је продао Христа за 30, добро, не евра, и то ових девалвираних и никаквих, већ сребрењака, оних правих! И то једнократно и то за то, а не као што се нама нуди два пута годишње по 15, па пута четири године, па плус бонус на развој, па да те Бог види. И ето како је завршио. Јуда. И дан данас се његово име на целом свету, и на оним местима за која није ни помишљао да постоје, помиње. И тек ће се помињати!