Пре неколико дана, у Охриду је одржан састанак представника Београда и Приштине који се односио на анекс или тзв. Мапу пута о имплементацији француско – немачког плана, којим се де факто признаје Косово. Након састанка, високи представник Европске Уније за спољне послове Жосеп Борељ је изјавио да су се Косово и Србија договорили о имплементацији споразума о нормализацији односа. Врло прецизно је прочитао да се: „Косово и Србија у потпуности обавезују да ће поштовати све чланове споразума и овог анекса и спровести све своје обавезе које произилазе из споразума и овог анекса експедитивно и у доброј вери.“
Човек који о Споразуму наводно преговара у име Србије и који није имао мандат да прихвата ништа слично јер то представља кршење Устава, изјавио је нешто потпуно другачије: „Ни данас нисам ништа потписао. У формално правном смислу тешко ћете доказати да споразум постоји без потписа, без јасно изражене сагласности.“ Поставља се питање како прихватање споразума, а јасно је речено неколико пута да је споразум прихваћен и то јавно, није изражавање сагласности? У члану 7. Бечке конвенције јасно стоји да вербална сагласност шефа државе има обавезност па се поставља питање да ли је потпис уопште и потребан? Објашњење ове недоумице је дао бивши судија Уставног суда Зоран Ивошевић и рекао да према тој конвенцији о уговорном праву важе сви споразуми без обзира да ли су потписани или усмено прихваћени. Из свега овога се јасно може закључити да Александар Вучић или не зна шта ради или врло добро зна шта ради, а све време лаже грађане Србије када прича о црвеним линијама. Или је можда проблем у нечему другом?
И ту долазимо до наслова овог текста. Када потражите значење речи далтонизам можете наћи да она означава смањену способност да се види боја или разлике у боји, што може да отежа одређене образовне активности, а додатно може отежати и задатке попут одабира зрелог воћа, избора одеће и очитавања семафора. Најраспрострањенији је баш црвено – зелени далтонизам и он представља немогућност да се разазна јасна разлика између црвене и зелене боје. Нико не би помислио да далтонизам може да утиче и на преговоре између Београда и Приштине, али је очигледно да и те како утиче и да Вучић више не разликује боје, посебно црвену и зелену, те се може поставити дијагноза његове болести – далтонизам. Друге нема. Јер председник никад не лаже, само можда некад не каже истину.
Пошто он више није у стању да распознаје боје нити да брани државу Србију и Устав, јасно је да мора да оде. И управо такву поруку послало је 15.000 људи на митингу 17.03. у Београду. Народ Србије је рекао да споразум мора бити одбачен, да Вучић мора да поднесе оставку и распише нове изборе. Тада ће народ на тим, под обавезно слободним, изборима утврдити ко нема далтонизам и ко може јасно да разликује црвене од зелених линија.