Пре нешто више од годину дана одржани су општи избори у Аргентини, односно избори за председника, конгрес и гувернере провинција. Иако је владајућа социјалистичка странка Унија за отаџбину остварила већину гласова са 38%, десне опозиционе партије Либертада Аванса (28%) и Заједно за промене (26%) однеле су победу. Победу на председничким изборима у другом кругу однео је економиста Хавијер Милеј, кандидат странке Либертада Аванса за председника Аргентине који је успео да порази актуелног министра економије и кандидата социјалистичке Уније за отаџбину Сехија Масу у једној од највећих победа у историји Републике Аргентине.
Хавијер Милеј рођен је 1970. године, економиста је и пре уласка у политику био је познат по својим жустрим телевизијским наступима и оштрим критикама владајуће елите коју сматра одговорном за огромно сиромаштво и хиперинфлацију. Дуго се у својим наступима залагао за радикалну промену економске политике земље истичући како је државни апарат Аргентине превелики, а да „добар живот државе“ плаћају грађани свакога дана путем „пореза за сиромашне“ односно кроз инфлацију. Политички покрет перонизма дуго је владао Аргентином, још од 40-их година прошлог века. Покрет је добио назив по генералу Хуану Домингу Перону, главна карактеристика овог покрета јесте куповина унутрашње стабилности кроз државни интервенционизам у економији и висока социјална давања за становништво.
Перонизам је свој пораз доживео управо на изборима 2023. године када су снаге деснице однеле победу. Ипак, Хавијер Милеј новоизабрани председник Аргентине присиљен је да већину за своје реформе тражи и код других странака с обзиром да Либертада Аванса и Заједно за промене и даље немају апсолутну већину у оба дома конгреса. Разлог за ово лежи у томе што се половина представника доњег дома и трећина сенатора горњег дома бира на сваке две године. Међутим, упркос томе он је успео велики део својих економских реформи да спроведе чак и са оваквом ситуацијом у конгресу. Следеће године се одржавају избори за конгрес, док поједина истраживања јавног мњења сугеришу да би владајуће странке Либертада Аванса и Заједно за промене могле да закључају апсолутну већину у оба представничка тела.
Приликом преузимања функције председника од стране Хавијера Милеја месечна инфлација у Аргентини је достизала чак 25%. Након скоро годину дана од победе на изборима месечна инфлација је услед економских реформи председника Милеја пала на испод 3%. Управо је смањивање државне бирократије, укидање више од десет министарстава, привремено обустављање бројних инфраструктурних пројеката довело до тога да после више година Аргентина оствари суфицит у свом буџету. На овај начин смањена је јавна потрошња, као и оптицај новца у економији, па самим тим и инфлација. Међутим, овакви резултати не долазе без негативних ефеката по општу популацију, укидање бројних социјалних програма, али и масовна отпуштања цена су шок терапије која је неопходна Аргентини како би стабилизовала своју економију.
Председник Милеј је од почетка рекао да ће прво бити лошије пре него што постане боље, ипак делује као да се Аргентина већ сада опоравља. Наиме, с обзиром на то колико је смањена администрација и јавна потрошња, прогнозирани пад БДП-а Аргентине од само 4% је одличан резултат. Поготово када се узме у обзир чињеница да су прогнозе такве да се следеће године очекује раст од чак 6%. У преводу ово значи да ће укупна производња добара и услуга у Аргентини порасти, али држава неће имати више толику бирократију, а грађани неће свакога дана када оду у продавницу осећати последице хиперинфлације. Управо је аргентинско пролеће рецепт за економски напредак Србије и отплаћивање њених дугова. Међутим масовну дерегулацију и смањивање пореза не могу спровести они који су већ 14 година на власти за чијег мандата је повећан број министарстава на рекордних 30 и чија је економска политика српског перонизма довела до инфлације и повећаних намета над привредом.