ИНТЕРВЈУ Гавриловић: Студенти су показали снажна патриотска осећања и родољубље!

Студенти су показали лепа и снажна патриотска осећања и васкрсли родољубље у најчистијем могућем облику. Највећи допринос у том смислу је рушење свих преграда и изолација и стварање амбијента поштовања и уважавањa, каже у интервјуу за наш портал Нација члан Демократске странке Миодраг Гавриловић.

У време великих студентских протеста 1996-1997. године били сте на челу иницијативног одбора студентског протеста. Данас сте активан политичар. Које су сличности, а које су разлике између студентског протеста из 1996-1997. године и данашњег студентског протеста?

Етика је у основи оба протеста. Залагање за вредности које су непролазне. Оба протеста су аутохтона, студентска, али и политичка, ми смо се борили да се не краду гласови и тиме да се не краде наша будућност, а сада се ова генерација бори за правду и одговорност и тиме такође за своју будућност. Оба протеста су прекинула наставу и вршила неиздржив притисак на режим и мотивисала велики број људи, много већи него партије или појединци. Оба протеста су добила међународни карактер. Оба протеста су почела 22. новембра и то баш у петак. И тада, 1996. и сада 2024. била је киша. То нисам могао да не приметим. И наравно, на крају, оба протеста ће бити успешна. Највећа разлика је по свом домету и капацитету. Овај протест већ сада има веће домете, а потенцијално може имати шири регионални или чак европски, па чак и светски карактер. Све зависи од снаге идеја и вредности које буду препознате у широј јавности од српске. Тада смо се борили за признавање резултата локалних избора. Значи директан политички захтев, али и дубоко етички, јер је право да сваки глас буде једнако третиран етичка ствар – један човек – један глас. То је принцип, то је идеја равноправности. Наши захтеви су били уско фокусирани и врло конкретни, садашњи захтеви јесу јасни, али су подложни манипулисању, што садашњи режим и ради. Међутим, садашњи протест је донео значајније вредности и већи допринос друштву и променама. Веома видљива и препознатљива солидарност и пажња за човека, за људско биће, за свакога ко живи у Србији до сада није виђено никад. Избрисане границе подела, агресије, мржње, насиља, подозривости, сломљени стереотипи верских и националних предрасуда, срушене перцепције да су младе генерације изгубљене. Количина енергије, искрености и љубави на овим просторима не знам да ли је виђена икада пре. Најважнија ствар је што је то све аутохтоно, без наслањања на неке постојеће инфраструктуре или идеологије. Апсолутно један чист позитиван студентски покрет који се бори за основе постојања достојне људског бића. Све оно што је дубоко укорењено у нама и што је добро у свакоме од нас, осликава се и види у лепоти и истрајности њиховог усправног става и праведних захтева. У суштини, овај покрет не жели лаж и презире је.

Демократска странка је предложила универзитетску владу. Који би били циљеви те владе? Да ли би њено трајање било ограничено до испуњења студентских захтева или би она имала обавезу да припреми поштене и фер изборе?

Моја размишљања у односу на ставове тренутно већинског дела руководства Демократске странке нису исти.  Не замерите, не бих супротстављао или надопуњавао свој лични индивидуални став, према још званично недефинисаном ставу органа странке. Свака влада која би била изгласана у оваквом парламенту имала би карактер прелазне владе, јер она не би могла бити изгласана без посланика СНС-а. То јавности и грађанима мора бити јасно речено, јер је таква математика гласања у Народној скупштини. Да ли би се та влада звала универзитетска, привремена, техничка или влада поверења, сасвим је у суштини небитно. Свака таква влада МОРАЛА би да предложи и уподоби изборне и медијске законе препорукама ОЕБС/ОДИХР-а, да консолидује расходе који треба да буду јасни и видљиви свима, да донесе предлог посебног сета антикорупцијских закона и да буде помогнута у пуном капацитету од скупштине. Ја у то не верујем. Не верујем, јер функционисање нашег система власти не иде онако како ми мислимо да треба да се ради, на основу Устава и Закона, већ је то узурпиран систем власти, где се пита само један човек да нешто одобри, да се нешто изгласа, да се неки закон примени или не примени. Ми немамо поделу власти. Она није законски или уставом централизована, него је узурпирана, противправно присвојена од стране председника републике. Сва власт је скоцентрисана у његовим рукама. Ми немамо ни владавину права. Ми имамо хибридни феудални систем где све може и где све не може. Закон се користи као упутство како написати неку одлуку или тендерско решење да би било формално у складу са законом, а и тада довољно је да се форма испоштује бар на делу неког важећег закона. У таквој атмосфери не може се очекивати да Вучић подржи било какву владу која није његова и под његовом контролом, а поготово не ону владу која ће радити на промени изборног и медијског законодавства. То није у његовом интересу. Поред тога, ако се и изабере таква влада, ко гарантује да ће скупштина усвојити предложене законе. Нашем друштву је важније да скупштина усвоји законе него да у влади седе експерти или страначке и нестраначке личности. Ово није криза извршне власти, она је екстра набилдована, ово је криза парламента и представничког дома грађана. Ово је криза народног суверенитета, јер народни суверенитет не постоји деценијама. Представничка демократија, код нас, је добила посебно погрешан и извитоперен облик и зато грађани траже да се одржавају зборови грађана – као вид непосредне демократије – јер нема поверења у нашем друштву, па ни у представнике које грађани бирају. Поверење је уништено. Зато сматрам да је решење у испуњење 2 захтева: време за опозицију и студенте на медијима са националном фреквенцијом (рецимо 2 сата дневно) и увид у бирачки списак. Опозиција треба да тражи верификацију бирачког списка као услова за легитимне изборе. Ето, толико мало нас дели од победе неке друге опције или животно важне алтернативе на изборима, а тиме и промене система владања.

Да ли је такозвана међународна заједница која је оличена у државама Истока и Запада заправо последњи чувар власти СНС или ће и они окренути леђа тренутној власти? Да ли је студентски покрет успео да заустави потпуну имплементацију Француско-немачког плана и тежње власти да отвори рудник литијума у Горњим Недељицама?

Не можемо рећи такозвана међународна заједница. Оно што постоји као субјект у дипломатији и међународној политици, не треба да посматрамо искривљеном перцепцијом. Све што има утицај на нас и на нашу земљу, треба прихватити као чињеницу. Колико је тај утицај велики или мали, добар или лош, зависи од разних фактора. Али кад смо код међународне заједнице, а посебно код појединих великих и утицајних држава, нама за свагда треба да буде јасно да свако гледа свој интерес. СНС се са међународне позиције види као заштитник њихових интереса. Разних интереса: финансијских, политичких, стратешких, па чак и личних. Протеком времена ствари се мењају и људи који су на власти гомилају своје грешке и тиме губе кредибилитет и код својих партнера. Небитно да ли су то домаћи или страни партнери. Свако жели да има сарадника на власти на кога има утицај. Ми се и налазимо у овој ситуацији јер Вучић није радио у интересу народа, већ искључиво и једино за стране и туђе интересе. Па чак и нека буду интереси из домаћег окружења, али су то утицаји који су потпуно ван законског система. Вучић је створио систем личних обећања и тиме себи изградио имиџ „човека који ће решити ствар“. Њега нико није звао да пита како се нешто ради у политици или да га пита за неку идеју или савет. За неко ново политичко решење. За програм. То нисте видели нигде. Углавном је одговарао на разна банална питања и бранио се од разних оптужби. У суштини он је себе пред међународном заједницом ставио у положај шалтерског радника који им оверава поднеске. Србија је сада баш у таквој позицији. Када његово понашање и његови промашаји, грешке, скандали и проблеми буду направили шумове у реализацији обећаног и оптеретили односе у међународној мрежи комуникација, онда му се нико више неће јаваљати на телефон. То ће бити крај овог мучног периода и његове улоге у српској политици. Вучић је својим поступцима учинио све да Србија нема прилику да оствари своје легитимне интересе на Косову и Метохији. Пре свега мислим на правне, економске и културолошке. Студенти са Француско-Немачким планом немају никакве везе. Студенти су показали лепа и снажна патриотска осећања и васкрсли родољубље у најчистијем могућем облику. Највећи допринос у том смислу је рушење свих преграда и изолација и стварање амбијента поштовања и уважавања. Студенти су нам показали да у људима тражимо људе, а у различитостима да видимо богатство. Да сваки грађанин осети да је ово његова држава, његова земља и да сви припадамо једном простору где је призната вредност бити добар човек. За мене је то најважнији национални интерес. Литијум је још увек тема која је у Вучићевим рукама. Недавно је Рио Тинто тражио прикључак на електро-енергетску мрежу. Они имају своје планове, од којих очито не одустају. Сетите се само скандалозне изјаве старе-нове министарке Ђедовић од пре пар месеци: „Неће бити загађења воде због литијума, јер се грађани снабдевају водом из градског водовода…“ Оно што је дефинитивно, Вучић се плаши оволиког броја људи на улицама и зато не предузима даље кораке у том смеру.

Уз студенте у блокади, по Србији се већ неколико седмица одржавају и зборови грађана. Да ли је то добар потез грађанске непослушности? Да ли су зборови доказ да су се грађани ослободили страха и да је тај процес незаустављив?

Зборови грађана су уставна и законска категорија и помињу се и у Закону о главном граду и у Закону о локалној самоуправи и у статутима градова и општина. Ми имамо један вид представничке демократије који фаворизује функцију и фотељу, а у пракси неоправдано нарушава суверенитет народа. У Уставу у члану 2. стоји да „сувереност потиче од грађана“. Каква је то сувереност када грађани нити имају месне заједнице, нити су функционалне, нити их ико ишта пита, а великом муком могу да одрже збор грађана на сопствену иницијативу. Зато је и важно да људи желе да учествују у зборовима грађана, јер се на тај начин директно питају за свој живот. Не видим то као грађанску непослушност него као израз суверености. Као облик контроле власти, као облик неопходног степена надзора државних управа и стварање осећаја и амбијента одговорности. Начин на који се зборови сазивају и теме о којима се расправља су доказ да су се грађани потпуно ослободили страха и да је то процес у једном смеру. Модерне, ефикасне и успешне државе имају функционалне зборове грађана. Наш народ је државотворан народ и кроз зборове грађана показује да му је стало до државе, али не било које, већ уређене државе.

Дуго вас није било у јавности, још од времена унутарстраначких избора у Демократској странци. Каква је ваша улога у странци након што је дошла друга струја на чело странке? Какву комуникацију имате са тренутним руководством?

Детаљан програм који је наш тим направио заједно са многим члановима странке је у ствари план и програм за питања на националном нивоу. Од многих, из како Ви кажете „друге струје“, сам добио „опаску“ да је тај програм визионарски и да нам сада није потребан. Након дешавања у последња четири месеца могао бих да кажем да тај и такав програм делегати на изборној скупштини или нису озбиљно схватили или су мислили да такав план не можемо да спроведемо. Сада сам уверенији него у децембру да смо имали одличне поруке, добре и кључне теме, али су преовладали неки други интереси. Програм је веома актуелан и можете га прочитати на мом сајту. Ове године први сам платио чланарину и то 2. јануара. То показује моје опредељење. Увек сам сматрао да је важно мотивисати људе да искажу своје мишљење и да се ободре да учествују активно у политици. Сви смо ми различити и свако од нас на свакодневицу и политику гледа другачије. То је живот. Вештина је и уметност да у различитостима видите предност и да их прихватите. Сматрам да су у политици, осим озбиљног и детаљног сагледавања стварности, важни принципи и процедуре. Треба да радите оно што говорите, јер тако стварате поверење и повећавате капацитет своје политике и свог утицаја. У свом радном и друштвеном животу успевао сам да помирим непомирљиво и за свакога да нађем места у организацији, професионалном послу, некој активности или тиму. Последњих месеци радим у свом привредном друштву, пратим активности тренутног руководства странке и пратим и подржавам студенте.