У великом финалу другог најбитнијег клупског такмичења које се одржавало у Севиљи, граду из којег је истоимени тим који поседује највише титула из овог такмичења, састале су се екипе Франкфурта из Немачке и Ренџерса из Шкотске. Ове две екипе нико није очекивао у финалу, али су показале квалитет и заслужено се нашле ту где јесу.
Франкфурт је свој пут до Севиље почео у групној фази где су им на мегдан долазили Олимпијакос, Фенербахче и Антверпен. Завршили су као први са 12 бодова и скором од три победе и три нерешена исхода. Касније су се у нокаут фази састајали са Шпанским клубовима Бетисом и Барселоном као и Енглеским Вест Хемом. Занимљиво је да су такмичење завршили без иједног пораза и тако постали једна од три екипе које су то икада оствариле. Друге две екипе које су успеле да то ураде су Челси у сезони 18/19 и Виљареал, до скора држач трофеја у претходној сезони.
Ренџерс је у свој поход кренуо доста раније од противника. Они су прву сезонску европску утакмицу играли у трећем колу квалификација за Лигу Шампиона где су одмах у том кругу избачени од шведског Малмеа и директно убачени у Плеј-оф за Лигу Европе где их је чекао јерменски Алашкерт који су избацили са минималном победом. Групну фазу, у којој су били са Лионом, Спартом Праг и Брондбијем, завршили су на другом месту са скором од две победе, два пораза и два нерешена резултата. У нокаут фази су шокирали читав свет избацивши Борусија из Дортмунда са две презанимљиве утакмице које су се завршиле са укупним резултатом 6-4. Касније су се срели са екипама које су играле у групи Ф са Црвеном Звездом и Брагом, као и Лајпцигом који је дошао из Лиге Шампиона и био такође велики фаворит као и њихови сународници.
У финалу малу улогу фаворита носио је трећи немачки клуб са којим се састао Ренџерс Ајнтрахт из Франкфурта. У првом полувремену су Немци и имали више шанси, али нису успели да дођу до гола. Ситуација која је обележила прво полувреме била је велика повреда главе Себастијана Родеа који је морао да остане у завоју до краја утакмице. Друго полувреме нам је донело оно што се очекује у утакмици оваквог калибра. Први гол на утакмици пао је након велике грешке Бразилца Туте коју је искористи нападач Ренџерса Арибо. Ипак након 12 минута Франкфурт је узвратио ударац уз гол Бореа, за који је асистенцију уписао најбољи асистент овог турнира и српски репрезентативац Филип Костић. Након 90. минута није било победника па се отишло у продужетке. У продужецима нисмо видели ништа специјално до 118. минута где су Шкоти промашили велику шансу за трофеј. Потом су уследили пенали. У прве три серије сви једанаестерци су били прецизни. Онда је уследила четврта, испоставиће се одлучујућа, серија у којој је сјајни голман Франкфурта Кевин Трап одбранио шут Арона Ремзија. Пенал за победу дао је стрелац јединог гола за Немце, колумбијски шпиц Сантос Боре.
За играча утакмице проглашен је херој серије пенала Кевин Трап који је уз пенал одбранио још 5 шутева противника за два сата игре. За најбољег играча турнира проглашен је Србин Филип Костић, који је уписао и највише асистенција, док је најбољи стрелац био десни бек Ренџерса Џејмс Таверније. Овај трофеј донео је Франкфурту учешће у Лиги Шампиона наредне сезоне.