Репрезентација Обале Слоноваче освојила је трофеј Афричког купа нација на домаћем терену. Популарни слонови су уз пуно среће и турбуленција у такмичењу успели да по трећи пут освоје ово такмичење након што су то чинили 1992. и 2015. године.
Домаћини су започели групну фазу са победом, али су у два преостала меча у групи доживели два пораза. Први од Нигерије резултатом 1:0, а други од Екваторијалне Гвинеје која их је убедљиво победила резултатом 4:0. Ово је значило да је Обала Слоноваче завршила као трећа у групи са веома малим шансама за пролаз у нокаут фазу у коју пролазе четири најбоље пласиране треће екипе из шест група. У међувремену отпуштен је и тренер Гасет те су наранџасти чекали исход осталих утакмица без шефа стручног штаба. Након победе Марока над Замбијом осигурали су нокаут фазу, али их је тамо у осмини финала чекао бранилац титуле Сенегал. Слонови су након пенал серије победили претходне шампионе, а сада је на клупи био помоћни тренер Емерс Фае. Касније су падали и Мали, који је савладан након продужетака као и ДР Конго којој је пресудио Себастијан Алер и одвео своју земљу у финале турнира.
У финалу поново је као и у групи супарник била Нигерија која је имала предност након првог дела игре. Ипак у другом делу игре голове постижу Кеси и поменути Алер који је постао први фудбалер који је постигао победнички гол за Обалу Слоноваче икада у финалу овог такмичења и донео пехар на домаћем терену. Себастијан Алер постао је херој државе након што је победио рак тестиса и показао какав је ратник и колико воли своју земљу. Након што је био упитан за коментар након утакмице није могао да дође до речи од суза које су саме говориле колико му је било тешко u претходне две године. Овај турнир донео је прегршт изненађења која се изгледа могу видети само у Африци па је ово био седми везани пут како браниоц титуле није дошао до четвртфинала, такође нисмо видели ниједан тим у четвртфиналу ове године који се налазио у четвртфиналу претходног издања, а видели смо и прве победе икада Мауританије и Намибије. Уз све то Обала Слоноваче је постала прва репрезентација која је завршила трећа у групној фази и подигла пехар.
Најбољи стрелац турнира био је невероватни фудбалер Екваторијалне Гвинеје Емилио Нсуе који има тридесет пет година и који је у каријери наступао за Босанско-херцеговачки Тузла Сити и који је целу клупску каријеру играо на позицији десног бека. Награду за најбољег играча турнира освојио је нигеријски штопер који је био трећи најбољи на листи стрелаца са три гола и тренутни фудбалер Паока, Вилијам Трост Еконг док је награда за најбољег голмана припала репрезентативцу Јужне Африке који је на седам утакмица сачувао мрежу укупно пет пута, док је у три пенал серије забележио учинак 7 од 17 пенала.