Србија је земља која нема најбоље терене, лопте, омладинске школе па ни услове за живот, али има најбоље спортисте и борце на свету којима се свакодневно дичимо, дивимо и у чијим играма или ти спектаклима уживамо. Они су оно што нас покреће, они су људи чије име поносно изговарамо и преко којих нас је упознао читав свет. Понос Срба, српског спорта и читавог света, најбољи од најбољих, непревазиђени и толико опуштени, a у исто време срчани и борбени Новак Ђоковић и Никола Јокић.
Најбољи тенисер свих времена пре неколико дана је по трећи пут освојио турнир који га је кроз каријеру највише мучио, Ролан Гарос, и тако постао играч са највише освојених Грен Слем турнира у историји тениса. Са овим трофејем вратио се на прво место АТП листе и дошао на место са којег никада не заслужује да падне. На путу ка трофеју ређале су се победе против Ковачевића, Фучовича, Давидовича Фокине, Вариљаса, Качанова и младог Карлоса Алкараза који је до сусрета са Новаком био броја један, а на крају је пао и Норвежанин Каспер Руд у три сета. Новак је такође и најуспешнији тенисер по броју освојених трофеја у свим категоријама где их има тачно 66 док су иза њега Надал са 59 и пензионисани Федерер, који није честитао Ђоковићу улазак у легенду и тиме показао своју стварну величину, са 54 трофеја.
Са друге стране, Никола Јокић је један сасвим обичан мало пунији човек који је драфтован за време реклама и који је након две везане титуле МВП-ија успео да освоји и трофеј Лери О Брајан након сјајних партија и нажалост украденог „трипита“ трофеја најбољег играча регуларне сезоне. Ипак, он је поново показао своју класу у плеј-оф периоду Денвера где је срушио апсолутно све рекорде. Постао је играч са највише дабл-даблова у плеј-офу, играч са јединим 30-20-10 трипл даблом у читавој историји лиге, али и једини играч који је био први по бројевима поена, скокова и асистенција. Његова магија паса и визија игре потпуно је унапредила Нагетсе који су се сјајно снашли у овој нокаут фази. Прво су победили Минесоту, па онда и Финикс са три All-star играча, а затим су у финалу конференције пометлали Лејкерсе где је Никола Јокић узео награду МВП-ија финала запада. Затим их је у финалу чекао жилави Мајами Хит који је иако је сваки пут био аутсајдер успео да савлада противника, све до серије са Денвером и пораза у финалу. За најбољег играча финала проглашен је наравно нико други но Јокић који је имао плеј-оф за памћење. Ипак на крају свега Сомборац је изјавио да нико не воли свој посао и да жели што пре да се врати у Србију како би стигао на трку својих коња. Овакав човек се никада не заборавља. Легенда!
Они који су употпунили овај српски „покер“ били су баскеташи који су одбранили титулу светског шампиона и освојили овај трофеј по шести пут и рукометаши Војводине који су освојили Куп Европе против Наербоа.