Када се у свету спорта спомене физичка и ментална снага, глад за трофејима и победама, излажење из најтежих ситуација као најбољи, борба против свих противника, прва асоцијација многима јесте управо Новак Ђоковић, што не би требало ни да чуди с обзиром на то да је управо он постао симбол борбе, истрајности, непобедивости, прибраности и победничког духа како у Србији тако и у целом свету.
Новаково прво појављивање на професионалној сцени било је у Дејвис купу када је играо за репрезентацију тадашње Србије и Црне Горе када је привукао пажњу јавности где је био конкурентан тада против доскорањег првопласираног играча на АТП листи Густава Куертена кога је касније исте године победио у Паризу где се могло видети да би Новак могао да буде нова звезда белог спорта. Прва титула била му је на тлу Холандије у Амерсфорту, а међу ових деведесет и девет трофеја колико их је до сада освојио налазе се рекордни бројеви Гренд Слем, Мастерс 1000, завршних Мастерс турнира као и једна Дејвис куп титула уз наравно две олимпијске медаље, бронзану и златну.
Чини се да је поменута златна олимпијска медаља у Паризу и била прекретница у Ђоковићевој каријери с обзиром да су многи рекли па и сам Новак да је са овим одличјем освојио све могуће и то у последњем покушају. Емоционално пражњење, повреде и једноставно године које вуку са собом и тежу физичку припрему спречиле су Србина да након свих успеха и рекорда обележи још један јубилеј у каријери. Можда је доживету стоту за Новаково тело постала гњаважа као што се спомиње у истоименој песми или је просто дошло до презасићења иако глад још увек постоји, али се све више наслућује да ће ово бити последња година најбољег тенисера у историји. Следећи турнири на којем би могао да освоји своју стоту титулу биће Ролан Гарос и Вимблдон пошто је своју најбољу прилику до сада за остваривање овог јубилеја пропустио у Мајамију када је у два сета поражен од Меншика који је тада освојио свој први трофеј у каријери.