Један од последњих великих филмова снимљених у издаваштву некада водећег филмског гиганта на Балкану, “Авала Филма”, био је “Ми нисмо Анђели”. Врло убрзо након тога наступиле су санкције и криза деведесетих година која је довеле до краха ову продуцентску кућу. Са доласком нове власти после 5. октобра није се појавила јасна воља ни жеља државе да помогне опоравак Авала Филма.
Читавих 11 година касније руководство и синдикат су се најзад огласили са једним врло јасним питањем: “Шта држава жели од Авала Филма – стечај или опстанак?”. Реакција власти на ово питање је изостала па је самим тим једина могућа опција да се заустави пропадање овог предузећа била одлазак у стечај.
Неколико година касније, 2015., одржава се аукција за продају Авала Филма где је та продуцентска кућа продата фирми “Филмски пут” за око 8 милиона евра са правом на коришћење 37ха земљишта на којима се оно налази. Агенција за приватизацију је проценила да вредност земљишта када се конверзује у грађевинско износи између 75 и 100 милиона евра. Другим речима, право на коришћење 37ха земљишта практично је поклоњено.
О свему овеме доста је говорио Саша Радуловић, председник покрета Доста је Било, када је случај сумњиве приватизаје Авала Филма био актуелан. Тада је открио да је предузеће које је купило Авала Филм, “Филсмки пут”, основано свега месец дана пре аукције са власничким капиталом од свега 500 евра. Осим тога указао је и на то да је прави власник тог предузећа уствари бивши таксиста из Панчева Саша Ћоровић, а не Мишел Бабић јер је он власник хипотеке над том фирмом.
Да ствар буде још сумњивија документацију за учешће у лицитацији су откупила три потенцијална купца од чега се само један од њих појавио на аукцији. У Београду већ годинама постоји растући тренд застрашивања потенцијалних купаца не би ли одређени људи по што повољнијој цени добили предмет аукције. То нужно не мора да значи да је и овде у питању такав случај, али није искључиво.
Годину дана после продаје Авала Филм је добио још једног власника. Чешка фирма СЕБРЕ постала је власник 20% деоница тог предузећа и изнела даље планове за развој филмске индустрије у Србији и враћање највећег домаћег филмског студија у центар европске продукције. За то време већински власници су остали тихи по питању њихових планова и циљева.
Убрзо “Авала Филм” мења назив у “Авала Студиос” и најављује инвестицију вредну 50 милиона евра у изградњу нових и обнову постојећих студија у сврси оживљавања филмске индустрије у Србији.
У јулу месецу 2020. године одржан је рани јавни увид на којем је био представљен “План детаљне регулације за комплекс Авала Филм”. Информација о томе да је рани увид уопште у току допрла је до већих медија тек 4 или 5 дана од почетка увида. Осим тога, НИЈЕДНА вест није објављена на РТС-у или Студију Б поводом овог догађаја. Па тако, већина грађана Чукарице и Раковице остаје потпуно неинформисана о томе да се на њиховој општини спрема сеча 25ха шуме и изградња новог градског насеља капацитета од 8.000 становника.
У складу са националном стратегијом за развој културе, на Кошутњаку је осим филмских студија предвиђена и изградња 420.000 м2 новог стамбеног простора и 150.000 м2 комерцијалног простора. Ти објекти, поред стамбених, укључују и комерцијалне, проширење спортских комплекса, основна и средња школа, установе културе…
На основу овога логично је закључити да овај план нема никакве везе са развојом културе или филмске индустрије у Србији. Напротив, овај план је само део хипер урбанизације централних општина града Београда који траје већ годинама. Овога пута, уместо уџерица и старих зграда, на удару се нашла градска шума.
Иако коначни урбанистички план још увек није завршен, решења која постојећи нуди за канализацију, а поготово за саобраћај у том делу града су у најмању руку поражавајућа. Тај део града већ има огромне проблеме са гужвама јер једини пут који директно повезује општину Раковицу са насељем Баново Брдо је двосмерна улица. Овај пут никако не би могао да издржи повећану фрекфенцију возила коју би донела изградња насеља од 8.000 становника.
Осим ових проблема сеча и урбанизација 25 хектара шуме би довела до додатног погоршања квалитета ваздуха. Београд је већ један од фаворита што се тиче загађености ваздуха у свету, а са планираним сечама у Кошутњаку, па од скоро и у Макишу значајно ћемо се приближити првом месту на ранг листи.
У јако кратком периоду од свега пар недеља преко 100.000 грађана је потписало иницијативу за одбрану Кошутњака и тиме послало јасну поруку властима: “Не дамо вам нашу шуму”!.
Порука грађана се изгледа чула чак и до Андрићевог Венца. Убрзо се појавио и председника државе и изјавио је да шума неће бити посечена. Осим њега из власти се огласио и Горан Весић, заменик градоначелника Београда и поручио исту поруку додајући: “Да нико није луд да посече толико хектара шуме”.
Да ли је неко луд или није да посече 25 хектара шуме, остаје нам да видимо. До тада, оно што ми можемо да урадимо је да редовно подсећамо власт на то да такав уступак ми грађани Чукарице и Раковице никада нећемо допустити и да нећемо дозволити да неко урбанизује градску шуму и главно одмаралиште и место за рекреацију свих Београђана.