Извор: Нова
Др Марко Јакшић из Народног покрета Срба са Косова и Метохије у разговору за Нову каже да је на недавном састанку са представницима Прогласа у Београду договорен њихов долазак на Косово. “Да на лицу места виде како људи живе, да разговарају с њима. Да чују све о њиховим страховима и стрепњама”, каже Јакшић.
Долазили сте у Београд на разговор с представницима Прогласа, приликом доласка, али и повратка, Момчило Трајковић и Ви сте задржани на административном прелазу.
Више од годину дана то траје. То задржавање траје некад 20 минута, некад сат, два.
Ко вас је задржао господине Јакшићу? Зашто Вас задржавају?
Српска полиција, нажалост. И то је увек по истом шаблону. Паркирајте кола с десне стране и чекајте. И онда ми чекамо, они зову Београд. Кроз то пролазим сваки пут кад долазим да примим пензију на Брњаку. Задржавају ме да не могу да уђем, па ме онда пусте, узмем пензију па се враћам на Косово и опет чекам. Бесомучно малтретирање, али ме не узбуђује превише. Задржавају нас због нашег критичког става према владавини Александра Вучића, нарочито према његовој косовској политици. Онда је он нашао за модус да нас тако држи на административној линији с обе стране. Рачуна да ћемо ми због тога да се узбудимо, а заборавио је да сам ја пензионер. Баш ме брига, могу ту да чекам и до ујутру ако треба. Рекао сам само Моми Трајковићу, ако опет будемо ишли заједно да понесемо по једно ћебе, да можемо мало да дремнемо чекајући да нас пусте. Кажу да кад нам укуцају број личне карте у систем, пали се црвено. Највероватније су нас ови из БИА ставили на тај списак.
Значи и Ви сте на овим списковима за вербални деликт Александра Вулина?
Јесмо, највероватније. Али не могу да се жалим на полицајце, они само раде свој посао. Није им пријатно, јер се нађу у чуду. Знају да ми нисмо никакви народни непријатељи. Напротив, боримо се за државу Србију. Ја имам 73, а Мома је годину дана старији. Е сад видите, ми у осмој деценији живота смо тако велики народни непријатељи да нас они држе на прелазима. Додуше, за разлику од Северине, полиција нас не испитује шта радимо и где причамо. Него нам само кажу седите ту.
У Београд сте дошли да бисте разговарали с представницима Прогласа. О чему сте тачно причали?
На састанку су били професор Миодраг Јовановић, глумац Драган Бјелогрлић, критичар Пеца Поповић, књижевник Гојко Божовић… Разговор је био врло искрен. Ми смо им испричали какво је тачно стање на Косову. Рекли смо им и да у оквиру Француско-немачког споразума који је Александар Вучић прихватио, стоји јасно да Србија прихвата целовитост Косова и његову сувереност. Ово што Курти ради претходних дана с упадом у преостале српске институције на северу Косова је у склопу тог договора. Чини ми се да Аљбин Курти обавља прљав посао за Вучића. Он се обавезао да укине институције српске државе, да документа српска стави ван снаге… На пример возачке дозволе, српске су престале да важе, а Београд ћути. Онда режим у Београду као напада Куртија, а ништа се не враћа на старо. Тако динар више није важеће платежно средство на северу, нема више Комерцијалне банке, нема Поштанске штедионице, нема поште… Нестају све институције српске државе. То је по мом мишљењу подела улога и рада. Вучић има свој део посла, а Курти свој. Рекли смо им и да је војску Косова омогућио председник Србије, јер су посланици Српске листе дали кворум за седницу на којој је дозвољено њено формирање. Изградња касарни на северу Косова је омогућена уз помоћ Горана Ракића, бившег председника Српске листе. Он је на Влади Косова гласао да се изврши експропријација земље која припада Србима и да се те касарне ту изграде. Не заборавите да је Александар Вучић позвао на контрамитинг у Београду и да му је Курти дао 200 аутобуса да превезе Србе, а да он док они нису ту заузме српске општине. Немогуће је да то није договорено.
Шта су вама рекли људи из Прогласа?
Они сматрају да је главни кривац за овакво стање власт Александра Вучића и да њему Косово служи за опстанак на власти и личну трговину. Договорили смо се да је ово први корак и да они у догледно време дођу на Косово, да на лицу места виде како овде људи живе, да разговарају са њима. Да чују све о њиховим страховима и стрепњама. Ми смо се понудили да им будемо домаћини и да прошетају кроз јужну српску покрајину уздуж и попреко. Мислим да они нису ни на каквим списковима. Макар нисам чуо, јер ми углавном знамо ко је на њима. Ако су на списковима, онда ће бар знати. А ако имате неки циљ, чекате и два сата и четири сата.
Каква је атмосфера на северу КиМ, након што је Приштина заузела општине?
Пре скоро две године имали смо прилике да видимо да су на наговор Александар Вучића Срби скинули униформе, вратили дуге и кратке цеви и напустили полицију на северу Косова. Држава Србија их плаћа, али оно што је битно рећи јесте да ти људи највећим делом не живе ту. Ми губимо наш народ на Косову, а морали су остати ту. Није требало да се деси да изађу из институција и напусте Косово. То је нешто што одговара и Вучићу и Куртију. Вучићу одговара „Нема Срба, нема проблема“, док Курти полази од оног шовинистичког приступа „Што мање Срба, лакше се прави Велика Албанија“. Срби су разочарани, збуњени, потиштени, покисли… Они су једноставно имали неки начин живота до 2012. године, док Вучић није дошао, а онда је једна по једна институција Србије на северу почела да нестаје. Оно што бомбама нису могли, сад су урадили. Зато свако гледа како год може да побегне у такозвану централну Србију, боји се да не закасни. Људи већ дају своју децу у основне школе у централној Србији. Влада једна општа конфузија међу грађанима, али они који раде у преосталим институцијама, у здравству, школству, социјали, култури… Они не смеју да се буне из страха да не изгубе посао. Зато су им очи уперене у централну Србију, како да оду тамо. А то за време такозване „Издајничке, досовске власти“ није могло да се деси.