За шест месеци ћемо бити сведоци реванша два америчка председника, Доналда Ј. Трaмпа (Републиканска странка) и Џозефа Р. Бајдена (Демократска странка), међутим они неће бити једини који ће тражити подршку америчког народа за обављање функције председника САД-а. Још један кандидат привукао је пажњу америчке јавности, ради се о правнику Роберту Ф. Кенедију млађем, иначе нећаку бившег убијеног председника САД-а Џона Ф. Кенедија. На основу тренутног просека свих истраживања господин Кенеди добија подршку од око 10% национално што је свакако један од најбољих резултата у последњих неколико деценија које је забележио неки трећи кандидата који не долази из ниједне од две доминантне партије. Из тог разлога, одлучили смо се да поразговарамо са професором Факултета политичких наука др Стеваном Недељковићем на тему шанси Роберта Ф. Кенедија на изборима.
Како коментаришете покушај Роберта Ф. Кенедија да, пре него што је одлучио да самостално изађе на изборе, затражи номинацију Демократске странке?
Кенедијев покушај да избори номинацију Демократске партије имао је двоструку улогу. Прво, да допре до оних демократа којима презиме Кенеди буди позитивне сентименте и пара уши и друго да у кратком року добије пажњу мејнстрим медијима. Мишљења сам да је Роберт Ф. Кенеди остварио успех на оба колосека, а да никада није ни гајио илузије да ће на демократским предизборима победити актуелног председника Бајдена.
Многи подржаваоци господина Кенеди су се разочарали у избор кандидата за потпредседника с обзиром да се ради о Никол Шанахан. Како Ви то оцењујете?
Кенедијев избор за потпредседника је атипичан, али таква је и читава његова кампања. Објављивање имена Никол Шанахан је на агенду свих медија поставило питање „Ко је то?“, имајући у виду да је Шанахан до недавно била релативно удаљена од пажње јавности. Међутим, Кенедијев избор није баш ирационалан, како се у медијима често истиче. Она је, као и Кенеди, разочарани демократа, а такав статус дели значајан део америчких грађана. Поред тога, може лако допрети до младих, небелачког становништа, али и имућних Американаца из Силиконске долине који могу финансијски помоћи њихову кампању.
Да ли ћемо уопште имати прилике да ове године гледамо председничку дебату и да ли мислите да ће Роберт Ф. Кенеди бити позван да учествује заједно са Трумпом и Баједном?
Председничке дебате, као и потпредседничка, ће се свакако одржати, али је велико питање да ли ће Роберт Ф. Кенеди учествовати на њима. Сумња иде услед строгих прописа које прописује Комисија за председничке дебате. Наиме, између осталог, сваки председнички кандидат мора да има најмање 15% подршке у анкетама пет различитих истраживачких кућа и то у периоду када комисија донесе ту одлуку. Такав постотак је кандидатима који не долазе из редова „црвених“ и „плавих“ готово недостижан. Додатан проблем трећим кандидатима представља чињеница да у условима високе друштвене поларизације, какву имамо данас, гласачи бирају да не ризикију „просут глас“ и опредељују се за кандидате две доминантне партије – републиканце и демократе.
Како процењујете његове шансе да освоји више гласова од Хенрија Рос Пероа старијиег који је 1992. године узео чак 19%?
Из разлога које сам већ навео, а пре свега дубоких подела у америчком друштву, чини ми се да ће резултат Хенрија Рос Пероа остати недостижан за треће кандидате на изборима.
Хоће ли Сједињене Америчке Државе икада дочекати председника који неће бити припадник ни Републиканске ни Демократске партије?
Поглед у историју изборног процеса САД-а не даје простор за превише оптимизма да ће Сједињене Државе скоро дочекати председника који не долази из две доминантне партије. Наиме, од када је завршен процес формирања Демократске (1828) и Републиканске странке (1854), свих 35 изабраних председника долазило је из редова ове две партије. Ипак, савремене тенденције оличене у паду популарности републиканаца и демократа, дају наду да ће у будућности можда бити другачије.