Аутор: Ранко Радовић, Serbia en español
Када се у јавности поведе полемика у вези политике условљавања коју Европска Унија спроводи према Србији и различитих врста ултиматума који се погрешно називају споразумима, и власт и опозиција у нашој земљи су сагласни у једном ставу: шта год да одлучи бриселска бирократија, Шпанија никада неће признати независност Косова.
После много година, Шпанија је и даље наш велики политички савезник у борби за очување територијалне целовитости и поштовање међународног права, с тим што је неопходно имати у виду важну чињеницу – Шпанија не признаје једнострано проглашење независности лажне државе Косово, а то у преводу значи да Србија мора остати до краја јединствена и одлучна у ставу да нема предаје и продаје државних и националних интереса. Наравно, треба нагласити и чињеницу да Шпанија не мења своју политику због сопствених унутрашњих проблема који се тичу, пре свега, сепаратистичких покрета у Каталонији и Баскији.
Међутим, поставља се питање: да ли је Србија у пуној мери искористила досадашњу подршку Шпаније? Или још конкретније, како да Шпанија од политичког прерасте у нашег стратешког савезника? Четврта држава Европе по површини и пета по снази економије у Европској Унији, некада је својим географским открићима и освајањима променила историју света. Данас њен језик као матерњи или службени, користи преко 500 миллиона људи (шпански је апсолутно језик будућности). Шпанија је у сваком смислу саставни део колективног Запада, али је истовремено и главна веза са Латинском Америком као важним фактором глобалног Југа. Такође, Шпанија поседује огромне ресурсе, знање и искуство у области пољопривреде, инфраструктуре, обновљивих извора енергије, текстилне индустрије, IT сектора и туризма.
Иако су политички и институционални односи Србије и Шпаније на изузетно високом нивоу (што потврђују узвратне посете оба председника током 2022. године као и међусобни сусрети на различитим светским догађајима), а трговинска размена је званично прешла милијарду евра, евидентно је да Србија и даље нема јасно дефинисану и стратешки усмерену политику према Шпанији и хиспаносвету у целини. Број шпанских инвеститора је апсолутно недовољан, не постоји ниједан град у Србији који је братимљен са неким у Шпанији, број студената на универзитетским разменама мора бити много већи, а српска заједница није подржана у пуном капацитету од стране матице.
У последње три године, постоји одређени раст броја туриста из Шпаније који долазе у Србију, али не постоји тематска кампања на шпанском језику намењена тим људима. Оно што је такође веома важно, јесте формирање српске лоби групе која би проактивно деловала на простору Шпаније и допринела демаскирању предрасуда о Србима. У прилог томе говоре и резултати истраживања „Србија и Срби у шпанским медијима у периоду од 2019. до 2023.“, на основу којих смо дошли до сазнања да су, осим Новака Ђоковића и Николе Јокића (у позитивном смислу), главне теме у контексту Србије криминал, Косово и догађаји из 90-их.
Много је потенцијала и могућности у сфери јачања односа са Шпанијом, државом која мора постати стратешки савезник Србије. Стога је неопходно да се Шпанцима обраћамо на њиховом језику, да имамо јасне и конкретне циљеве и да коначно валоризујемо политичку подршку коју неспорно имамо у борби за очување суверенитета и територијалног интегритета. Последњи је тренутак за промену приступа и политике.