Према најновијем истраживању часописа Нова српска политичка мисао, на основу узорка од 1.000 испитаника, Српска напредна странка бележи готово идентичан резултат као и приликом прошлог мерења од 37,3% (+0,1%). СПС се налази на другом месту са 9,5% (+0,1%), док је на трећем месту Странка слободе и правде Драгана Ђиласа са 4,2% (+0,2).
Кумулативно гледано, десница заједно и даље бележи најјачи рејтинг у опозицији са 15,3% (+0,2%) – (Нови ДСС, Двери, Заветници, НС и НПС), с тим да треба имати у виду да новоформирана странка Народни покрет Србије Мирослава Алексића која је настала цепањем Народне странке Вука Јеремића, сасвим сигурно на изборе неће ићи у коалицији са осталим горе наведеним странкама. Када је реч о левици, она према овом истраживању бележи нешто слабији рејтинг у односу на прошло мерење од 14,2% (-0,5%) – (ССП, ЕУ, ДС, ЗЛФ, СДС и Заједно!). На позицији политичког центра резултат од 3,2% бележи и странка Здравка Поноша Србија центар.
Према истраживању Нове српске политичке мисли, поред СНС-а и СПС-а, цензус би прешло само још 5 странка из опозиције: ССП (4,2%), Нови ДСС (3,6%), СРЦЕ (3,2%), Двери (3,1%) и Заветници (3,0%), док се близу изборног прага од 3% налазе Народна странка и Народни покрет Србије са по 2,8%. Све остале странке се налазе далеко испод цензуса, а оно што је занимљиво код овог истраживања јесте чињеница да 15,3% испитаника каже да би гласало за опозицију, али не знају тачно за кога. Уколико би се опозиција консолидовала у једну или пар колона и тако спречила расипање опозиционих гласова испод цензуса, она би могла да рачуна на подршку од близу 48% гласача.
Истраживање се такође бави подршком грађана Србије уласку земље у Европску унију која је у благом паду у односу на претходно истраживање и тренутно је на 42,1% (-1,6%), док је 47,1% (+0,4%) грађана против уласка. На питање „Да ли ће Србија икада постати чланица ЕУ?“ чак 51% испитаника је одговорило негативно, док је само 23,3% на питање дало позитиван одговор. За улазак Србије у НАТО је само 7,5% (-1,9%), а за увођење санкција Русији 9,2% (-1,7%) грађана. Већина од 41,2% испитаника се у овом истраживању одредили да подржава одржавање ванредних парламентарних избора крајем ове или почетком наредне године као вид решавања актуелне политичке кризе.