Сваког 4. августа, на дан напада хрватских оружаних снага на Српску Крајину и највећег трајног прогона који се некажњено догодио у Европи након 1949. године, у Београду Напредни клуб представља годишњи извештај о политичким правима српског народа у региону. Ове године, клуб је представљао своје 16. издање овог извештаја, а на конференцији су учествовали председник Напредног клуба Чедомир Антић, генерални секретар Игор Вуковић, члан клуба Лазар Јаношевић и пријатељ клуба и председник Народне мреже Владан Глишић.
На самом почетку бивши народни посланик Владан Глишић истакао је значај оваквих извештаја које ради Напредни клуб и још једном подвукао да је то нешто што би требало да ради држава. Он наглашава да у Црној Гори коначно видимо „светло на крају тунела“ јер српске странке улазе у извршну власт иако су западне силе биле јако резервисане око тога. Члан Напредног клуба Лазар Јаношевић је истакао да држава Србија не потенцира довољно кршење права Срба у Хрватској и Словенији, државама које су чланице Европске уније и да би на поштовању тих права требало више да инсистира.
У свом излагању председник Напредног клуба проф. др Чедомир Антић рекао је да се у извештају налазе анализе политичких права која (не)уживају Срби у односу на тренутно законодавство у региону, као и у односу на реципрочна права која уживају мањине у Републици Србији. Он наглашава да су корице овог извештаја црне већ неколико година због стања права Срба у Хрватској, у деловима Босне и Херцеговине, Албанији, Македонији и Словенији. „Према попису из 1991. године на територији југословенске државе живело је око 2,6 милиона Срба, данас се ради о 1,5 милиона према нашим проценама што је делом последица демографске депопулације, а великим делом последица разних притисака“ рекао је председник Напредног клуба. Он истиче кршење Устава у Босни и Херцеговини и радикализацију земаља Квинте према Републици Српској коју санкцијама и одлукама уставног суда желе да је угуше, док у Црној Гори видимо одређене позитивне помаке захваљујући мудрој политици Нове српске демократије. „Срби су се избором Андрије Мандића за председника Народне скупштине први пут после 1941. године вратили у власт у овој држави.“ Када је реч о Косову и Метохији професор Антић истиче да је Република Србија бриселским, вашингтонским и охридским споразумима прихватила Косовску независност са изузетком изричитог признања. „Срби су последњих годину дана били мета разних напада, од тога да су им одузимани станови, до тога да је укинут платни промет динара, а север Косова је милитаризован. Потпуно су неравноправни Срби, не само на Косову него и у Албанији, са Албанцима у Републици Србији“, закључује Антић.
„Ово што се сада дешава са Србима на северу Косова и Метохије је оно што се дешавало са Србима у Хрватској 1990. године, то систематско гурање у сукоб да би их протерали. Извор тог антисрбизма на Балкану потиче из Хрватске, а у свету из Немачке. У Хрватској је на власти Домовински покрет, то је тих 30% екстремиста који уз помоћ Католичке цркве воде Хрватску тамо где је воде од времена оца домовине др Анте Старчевића који је веровао да су Срби ‘Пасји накот и да му треба сјекиру ударит у главу’ чиме је професор Антић закључио своје излагање о Хрватској. Укратко се осврнуо и на Словенију у којој нема промена у односу на претходни извештај јер се Србима и даље не признају мањинска права иако су највећа мањина у Словенији, слично је и у Албанији у којој на претходном попису нема Срба иако знамо да их има барем 20.000. У Румунији и Мађарској, како наводе има јако мало Срба, али су добро виђени, а један од разлога за то јесте што су безутицајни и потпуно асимиловани.
Говорници понављају да препоруке према Влади Републике Србије остају исте као и 2009. године. „Прва ствар очигледно нема одговорности у држави, када наша Влада пропусти неку прилику нико не подноси оставку, друго немамо установе и права министарстава и треће нема средстава. Ми непрекидно слушамо како је ово неко златно доба сарадње Србије и Републике Српске, а највеће инвестиције су биле у доба Војислава Коштунице. Врло често су нам Република Српска и Црна Гора нека врста аспирина, нека врста анестетика да прогутамо нешто врло тешко на Косову и бојим се да кад се са Косовом заврши, да ће онда доћи Република Српска, па Црна Гора и ова прича ће се завршити тамо где је почела у Београду“ закључују учесници конференције за медије.
Годишњи извештаји Напредног клуба о политичким правима српског народа у региону већ пет година заредом излазе у црним корицама.