Гостовање главног уредника портала Нација Филипа Калмаревића у емисији „Усијање“ на телевизији Курир на тему убиства лидера Хамаса и организатора терористичких напада 07. октобра прошле године Јахја Синвара, као и на тему тога како ће исход америчких избора утицати на интензитет сукоба на Блиском истоку.
Раније су постојале и друге организације које су деловале на подручју Газе које су данас маргиналне или не постоје и које је у потпуности заменио Хамас 2006. године. Иако је Хамас водећа терористичка организација, чак и у случају њиховог нестанка, неминовно је да ће ови сукоби рађати нове генерације које ће бити мотивисане мржњом. То је у суштини зачарани круг, са једне стране Израел мора да реагује на терористичке нападе и мора да реагује моћно, можда чак и изван нечега што се зове реципрочна употреба силе, то директно доводи до цивилних жртава, а разлог за то јесте чињеница да Хамас често користи цивилне објекте, јер се испод њих налазе тунели и складишта. На почетку овог сукоба био сам мишљења да он неће дуго трајати водећи се ранијим примерима када је Израел деловао у Гази 2008. и 2014. године.
Бајденова администрација је испоставила ултиматум Израелу да у року од 30 дана реши хуманитарну кризу у појасу Газе у супротном ће Сједињене Америчке Државе увести неке рестрикције на одређену војну помоћ. Волео бих да је Србији 90-их било прећено да нећемо постати чланица Европске заједнице или Европске уније, а не да ће Београд бити срављен са земљом јер смо се борили против сецесионизма и радикалног исламизма. Овај сукоб ће се завршити, не стварањем „Великог Израела“ како тврди господин Владан Глишић, већ оним што је Натанјаху говорио доста пре овог сукоба, а то је да ће Израел имати пуну контролу над ваздушним простором изнад Газе и да ће се о свим војним и безбедносним питањима питати искључиво Израел, уколико се овај сукоб на Блиском истоку заврши повољно за израелску страну.
Натанјаху је вероватно једини човек на овој планети који у исто време може да добија финансијску и војну помоћ од стране власти у једној земљи, а да у исто време готово отворено подржава опозиционог лидера у истој тој држави. Израел на папиру заиста има неку врсту безрезервне подршке, међутим на неки уврнути начин Израелу одговара та врста благог дистанцирање Америке зато што онда у очима израелских непријатеља делује као да Израел може самостално да донесе јако озбиљне одлуке. Врло је интересантно како се баш сада кренуло са том реториком о могућим санкцијама и то у време када су изашла истраживања о томе како Доналд Трамп води у једној од кључних држава Мичиген са великом муслиманском популацијом која делује као да ће одседети ове изборе и неће овај пут гласати за демократе.
БОНУС ВИДЕО: Филип Калмаревић – Гостовање у емисији Усијање на телевизији Курир (18.10.2024.)