Како је Иван Костић из Двери потпуно демонтирао ЛГБТ пропаганду о пристојности и толеранцији

Гостујући у јутарњем програму телевизије Нова С, потпредседник Српског покрета Двери Иван Костић је у дуелу са Марком Михаиловићем, организатором ЕуроПрајда потпуно демонтирао ЛГБТ пропаганду о пристојности и толеранцији људи који себе декларишу као борце за демократију и слободу говора.

На самом почетку организатор ЕуроПрајда Марко Михаиловић је изјавио да је „Прајд протест за бољи положај ЛГБТ+ заједнице, која је у ужасно лошој ситуацији. Тако да, она не само да није противуставна, него јој Устав гарантује омогућавање“. Потом је додао да је поражавајуће да ће једна странка која не познаје Устав од септембра седети у парламенту.

Одмах након тога је уследио одговор потпредседника Српског покрета Двери Ивана Костића који се осврнуо на Михаиловићеву констатацију да се одржавањем ЕуроПрајда не крши Устав. Простим читањем једног члана Устава Костић је успео у потпуности да демантује његову тврдњу.

Члан 46, став 2. каже да се слобода издражавања може законом ограничити, ако је то неопходно ради заштите права и угледа других, чувања ауторитета и непристрасности суда и заштите јавног здравља, морала, демократског друштва и националне безбедности Републике Србије.

Не чекајући да заврши своје излагање, Михаиловић је упао у реч Ивану Костићу говорећи како би „по том члану Двери требало забранити јер Ви ширите неистине које угрожавају моју безбедност“. Господин Костић га је потом замолио да га пусти да заврши, што је Михаиловић одбио рекавши да му неће допустити да заврши јер он није завршио „свој“ део.

Након што је објасни како Устав омогућава властима да забране ЕуроПрајд, Костић је додао да се Двери као једна хришћанска и породична организација увек труди да у једном нормалном и мирном тону изнесе своје политичке ставове. „Тврдим да је за промоцију оваквих манифестација крива влада Републике Србије која је 2019. године заједно са градом Београдом поднела и прихватила да буде домаћин ЕуроПрајда. Одвојена су средства из буџета Републике Србије, није битно да ли је то 40 милиона, 5 милиона или милион евра. Поставља се питање да ли грађани Србије желе да се њихов новац одваја за нешто што они не подржавају.