Вук Јеремић (НС): Не чуде ме извештаји о тројанском коњу опозиције

У интервјуу за агенцију Бета председник Народне странке Вук Јеремић изјавио је данас да расписивање ванредних избора за Скупштину Београда зависи искључиво од власти и њених сателита.

„Народна странка није, нити ће бити међу онима који праве било какве договоре с режимом“. Такође је рекао како га не чуде извештаји у којима се говори о „тројанском коњу опозиције“. Јеремић је даље изјавио да ће они „У институцијама деловати као бескомпромисна опозиција, заступајући ставове за које смо добили подршку на претходним изборима. То се јасно видело и на првој седници градске скупштине, када смо били једини који су из сале изашли пре гласања за председавајућег. Ми не правимо труле компромисе и држимо реч“.

На питање да ли постоји могућност да на наредним изборима Народна странка наступи у коалицији са ССП, Јеремић је казао да у Народној странци све важне одлуке доноси председништво.

„Након расправе пре последњих избора тесном већином гласова донели смо одлуку да сачувамо јединство опозиције, упркос скандалозном начину на који је Драган Ђилас кандидовао Здравка Поноша за председника Србије. Имајући у виду њихов нагли заокрет када је реч о предизборним обећањима, као и понашање након избора. Прилично сам скептичан по том питању“.

Упитан које су највеће грешке које је коалиција Уједињени за победу Србије и Београда направила пре и после избора за републичку и градску скупштину и за председника Србије Јеремић је рекао да их је било много. „Прва велика грешка је била беспризорно наметање кандидатуре Здравка Поноша од стране ССП-а. Што је иначе месецима у потаји планирано без знања руководства Народне странке, с циљем да се она преузме или ослаби. Друга велика грешка је било то што је Драган Ђилас систематски лажирао истраживања јавног мнења и те бројеве користио као аргумент да се ССП прогласи највећом странком опозиције и преузме потпуну контролу над заједничком кампањом. Све то, међутим, бледи у односу на катастрофалан кикс након избора – Ђиласов одлазак код Александра Вучића у тренутку када сви гласови још увек нису били избројани и када је већина у београдској скупштини била на „ивици ножа“, истакао је Јеремић.

Додао је да је Ђиласов одлазак код Вучића имао ефекат „бацања атомске бомбе“ на поверење, не само у оквиру коалиције, већ и у бирачким телу.

„Режим је насталу конфузију искористио да би себи обезбедио минималну одборничку већину у престоници. Захваљујући том „спуштању тензија у друштву“, ми више од два месеца након изборног дана још нисмо окончали изборе за Народну скупштину, имамо скоро потпуни институционални вакуум у којем Вучић влада као апсолутни монарх, а народ је бесан и разочаран. Зато ме не чуде извештаји у којима се говори о тројанском коњу опозиције, ко год да је те извештаје састављао“ нагласио је председник Народне странке.

На питање које странке и покрете види као могуће коалиционе партнере Јеремић је навео да ће Народна странка у Народној скупштини имати самосталан посланички клуб, на чијем ће челу бити Мирослав Алексић и да су отворени за сарадњу са свима који неће, посредно или непосредно, сарађивати са режимом.

„За нас је то најважнија линија раздвајања, друга политичка или идеолошка питања су под оваквим околностима од мањег значаја“. По његовим речима, нова републичка влада неће направити значајнији заокрет када је у питању вођење унутрашње и спољње политике.“

„Суштинске промене политике, и уопште односа у друштву, неће бити све док је на врху пирамиде власти човек који је урушио све институције и који државом управља као својим приватним поседом. Зато је небитно ко ће у формално-правном смислу бити део владајуће коалиције. Верујем да Вучић иза кулиса тренутно разговара о формирању републичке власти и с политичким актерима који до сада нису били део скупштинске већине, али како ће се ти преговори завршити, нећу да нагађам.“

На питање како оцењује политику председника Александра Вучића у односу на последице које произлазе из сукоба у Украјини, Јеремић је рекао да је након година свођења спољне политике на искључиво личне односе и чињење кардиналних уступака на рачун политичких, економских и безбедносних интереса Србије свима из иностранства који су од њега било шта тражили, дошао у ситуацију да за њега тренутно нема добрих решења, јер се захтеви сукобљених међународних актера узајамно искључују.

„За једну малу земљу, која је наследила сложене проблеме из прошлости, изузетно је важно имати јасну стратегију у спољној политици, као и јавно декларисане принципе од којих се не одустаје. На пример – тешко је замерити Србији ако би принципијелно била против увођења санкција било коме на свету, с обзиром да смо искусили санкције на својој кожи и што можемо да тврдимо да оне највише погађају невине, док они због чијих се поступака санкције уводе постају још богатији и моћнији. Нажалост, тај сте аргумент изгубили након што се у тактичкој трговини прикључите санкцијама против Белорусије – тада је теже одолети притисцима да се то исто уради и према Москви“, оценио је Јеремић.

Додао је да су и Вашингтонски споразум или гласање да Албанија постане члан Савета безбедности УН, последица потпуне приватизације одлучивања од стране човека који све време „шибицари“ на међународном плану, истоветно као и на домаћем.

„Српска дипломатија је у међувремену циљано сведена на пуки сервис за логистику путовања државних функционера и запошљавање кадрова владајуће странке. Када вам је амбасадор у Загребу Јелена Милић, у Вашингтону Марко Ђурић, а у Њујорку при УН неко ко једва сриче написане текстове на енглеском, шта друго можете да очекујете“, закључио је Вук Јеремић.