Аутор: Пеђа Милосављевић, адвокат
Изгледа да либерална капиталистичка мисао сматра да су Грађани, у савременим државама капиталистичког Система у целости, једнаки не само по праву свога гласа већ и по људским правима и слободама. То су основна људска права и слободе: право на живот, слободу, имовину, слободу говора и изражавања, слободу штампе, верске слободе, слобода окупљања и удруживања, права једнаке заштите пред законом, право на правично суђење у разумном року. Ова су права, према мишљењу либералне теорије, универзална и неотуђива. Она су данас препозната на нивоу међународног права кроз међународне уговоре а посебно Европску конвенцију о заштити људских права и основних слобода.
Овде је уочљиво да либерална мисао уопште не прави разлику између држава капиталистичког језгра и периферије већ успоставља иста начела за капиталистички систем у целости уз паролу : једнакост и слобода за све! За либерале, још од периода пре француске буржоаске револуције па до данас, крајњи политички циљ је слобода у једнакости. Има основа за закључак да већи део либералне мисли сматра да је тај циљ остварен. И управо на том месту долазимо до проблема адекватне дефиниције појма којим се бавимо. Либерализам једнакост схвата у формално-правном смислу односно схвата га као једнакост грађана пред законом. Другим речима, за једнакост између људи довољно је да закон гарантује сваком грађанину једнаку заштиту једнаких права. Чињеница да у животној трци за обезбеђивањем материјалног благостања не полазе сви људи са исте полазне тачке чини се за либерале потпуно небитном. За њих је важно да и богате и сиромашне закон једнако третира.
С обзиром да је суштинска једнакост између људи у друштвеним системима могућа само онда када су они приближно истог имовинског стања то либерална политичка мисао користи правне конструкције као алтернативу овако схваћеној једнакости. Ако већ нема праве једнакости, она нам нуди лажну једнакост која ће очувати друштвени мир. То је једнакост пред законом! Дакле, за либерални модел капитализма једнакост пред законом је важна док је економска једнакост небитна јер је неостварива.
Чини се да либерална варијанта капитализма владавину права у демократији види и као стање друштвеног реда у у односу на стање друштвене аномије. Према теорији друштвеног уговора, грађанин у замену за своју слободу коју има у природном стању добија грађанску слободу и својину над стварима у његовој државини, како то показује Јеан-Јацqуес Роуссеау у књизи „Друштвени уговор“. Дакле, човек уместо нереда добија ред, уместо несигурности и непредвидивости добија сигурност и предвидивост. Овакво стање за либералне писце значи стање слободе. Човек је слободан јер је друштвеним уговором стекао грађанску слободу а истовремено и једнак јер је једнак пред законом!