Инаугурација је више личила на партијски скуп него на инаугурацију председника Републике Србије, каже у интервјуу за интернет портал Нација.нет народни посланик и председник Народне мреже Владан Глишић.
Како Вам је деловала атмосфера на инаугурацији?
Сам утисак је што се тиче инаугурације да је све протекло формално, правно и онако како је предвиђено. Чак и да је у парламенту било опозиције мислим да би све протекло релативно мирно, осим што би можда био мањи број аплауза којe би председник Српске напредне странке добио. Осим тих ситних детаља у смислу атмосфере која личи мало више на партијски скуп него на инаугурацију председника Србије због силних аплауза, све остало је протекло јако формално. Друга ствар је то што је атмосфера таква да би било боље да ту има више опозиције да би та опозиција неким ставом поштовања према институцији председника Србије послала поруку да поштује процедуре.
Шта мислите о томе што је председник државе Александар Вучић положио заклетву пред старим сазивом парламента?
Рокови за полагање заклетве председника су већ полако истицали, а сам изборни процес није био завршен тако да је то морало да се деси. Добра ствар је то што је и овај пут председник положио заклетву на Уставу који је стајао на Мирослављевом јеванђељу и то што је церемонији присуствовао и патријарх. Тај однос између председника и патријарха је јако битан и та спремност председника да тражи благослов од патријарха и да му пољуби руку. Не сећам се да су претходни председници државе то радили и то један детаљ који је председник државе можда урадио због личног маркетинга, али у симболичном смилсу много значи за будућност ове земље. Надам се да ће сада председник Србије у свом другом мандату више поштовати Устав и своја овлашћења, што значи да ће бити све мање битна политичка фигура. Али, ако жели да буде битна политичка фигура требало би да поднесе оставку и да оде на место премијера где може да се дневно пита о свему.
Листа албанске мањине није добила довољан број гласова да има свог заступника у парламенту, шта је Ваш коментар на то?
То је резултат процеса који је увелико узео маха међу албанским становништвом и на југу Србије и у нашој јужној покрајни, али и ван Космета, а то је да Албанци масовно напуштају те просторе и одлазе „трбухом за крухом“. Цео њихов процес реформирања њихове националне државе и у социјалном и у економском смислу није успео и довео је до тога да преко 200.000 људи је тражило да напусти Косово и Метохију. Очигледно је да је тај процес погодио и остале Албанце ван Косова и Метохије по Србији. Суштина је да постоји много већи број бирача уписаних у бирачки списак него што је реална ситуација и да они не могу да дођу на ниво једног посланика. Србија је по питању мањинских права једна од најлибералнијих земаља и то не само у региону већ можда и у Европи и нема потребе да некоме као држава вештачки помажемо да пређе цензус ко ни сам не може више да постигне подршу у албанском бирачком телу. Наравно да би било боље да ту постоји и неки албански представник, али много опасније би било да ми то радимо због политичке коректности. Мада иако нису прешли цензус сасвим је могуће да ће се за Албанце наћи неко место у извршној власти као што је и госпођа Гордана Чомић постала министар иако није прешла цензус.
Како коментаришете то што се Ивица Дачић доста суздржавао и оклевао да устане и аплаудира председнику државе за разлику од свих посланика и министара у техничком мандату?
Господин Дачић је човек који зна како функционишу институције и очигледно није мислио да је инаугурација место где треба да се прави партијска атмосфера. Можда се зато није снашао у томе да прати те партијске аплаузе. Ја лично сам, као посланик опозиције, устаја из поштовања према институцији председника, наравно нисам аплаудирао у тим њиховим манифестацијама одушевљења које су људи из Српске напредне странке показивали. Међутим, подржао сам аплаузом оне делове где сам делио исти став са оним што је председник државе излагао у свом обраћању.
Да ли сматрате да ће СПС бити део нове владе?
Мислим да ће влада морати да буде слична претходној у смислу да би СПС морао да буде у њој као највећи партнер из простог разлога што СПС има одређену партијску структуру, за разлику од осталих опозиционих странака, коју не би ваљало да напредњаци гурну у опозицију. СНС неће себи дозволити тај луксуз, а да ли ће и колико СПС имати утицаја у новој влади зависи од тога шта ће се дешавати у односима између Русије и Запада и колико ће руски утицај после свих ових дешавања у Украјини бити јак.
Бранко Ружић је у једном приватном разговору рекао како му је министарство просвете само привремена функција, да ли му предвиђате неку нову вишу функцију?
Оно што ја чујем је да господин Ружић припада овој екипи која је мало више западно оријентисана у СПС-у и да зависно од тих односа снага зависи коју ће функцију добити. Ако утицај Запада буде јачи него што је сада, а СПС мора да остане у власти, верујем да ће господин Ружић добити неко јаче министарство. Ако однос снага остане као што је сада, верујем да ће нека јача места бити резервисана за Ивицу Дачића, а да ће место министра просвете остати Бранку Ружићу.