Председник Народне странке Владимир Гајић изјавио је данас да Скупштина Србије не може да распише саветодавни референдум о председнику Републике.
„По Закону о референдуму, скупштина може да распише саветодавни референдум само о питањима из њене надлежности. Када је реч о председнику Републике, Устав Србије прописује да је скупштина надлежна за две ствари – прва је да пред њом положи заклетву, а друга јесте процедура опозива председника због повреде Устава и за то су потребни гласови две трећине народних посланика, а након тога коначну одлуку о повреди Устава доноси Уставни суд Србије“, рекао је Гајић телевизији Курир.
„Не може скупштина да изазове саветодавни референдум тако што ће на референдуму бити постављено питање које је ван оквира који прописује Устав, односно не тиче се опозива председника Републике“, рекао је Гајић и додао да за саветодавни референдум нису потребни потписи 167 посланика, него је довољна „обична већина“ од 126 посланика. Гајић је навео да је могуће скупити потписе 100.000 грађана за саветодавни референдум на којем би могло да се постави било које питање.
„ЦРТА није референтна установа да би се из онога што каже ЦРТА извлачили далекосежни политички закључци. Ниједно истраживање не показује да је доведен у питање легитимитет председника Републике, то је јасно, а у ЦРТИ нису експерти за истраживање јавног мњења. Питање је шта је био њихов циљ. Можда је у питању неки дупли пас“. Гајић је такође навео да би и после саветодавног референдума остале „исте или још дубље поделе“, јер опозиција не би изашла на тај референдум.
„Идеја да се током друштвеног конфликта иде на референдум да би се проверио легитимитет председника, а унапред се зна да опозиција неће изаћи на тај референдум и да га неће контролисати, значи да резултат може да буде с једне стране потврда легитимитета председника Републике, али са друге стране и још дубља подела у нашем друштву“. Гајић је истакао да је много боље одржати референдум о одбацивању „француско-немачког“ споразума и охридског имплементационог споразума о Косову и Метохији и додао да би Република Србија требало да одбаци те споразуме на референдуму, али и да би требало да изађе из Бриселског споразума.
„Доживели смо све поразе које смо могли да доживимо на Косову и Метохији. Морамо да се отрезнимо и да наша земља почне да делује. Прво да идентификујемо непријатеља, Аљбин Курти је секундарни проблем, јер је он средство Сједињених Америчких Држава, Европске уније и Запада који су нас бомбардовали и окупирали Косово и Метохију. Јасно и је и да нема ништа од Заједнице српских општина док се укидају и последњи елементи самоуправе Срба на северу Косова“, закључио је Гајић.