Уведите нове порезе и акцизе на ријалити, новобогаташе, дивљу градњу и банке, а не на обичан народ!

Аутор: Бошко Обрадовић, председник СП Двери

Куповна моћ грађана је пала. Људи су објективно осиромашили иако су плате и пензије порасле. Како је то могуће? Тако што су инфлација и скок цена основних животних намирница, горива, закупнина станова, лекова… далеко већи од раста плата и пензија. За исти или чак већи новац купујемо мање. За исте паре за које смо раније кући из супермаркета носили три кесе сада једва купујемо једну. Шта је одговор Владе Србије на овај пад куповне моћи грађана и следствени пад потрошње и пореских прихода? Влада се досетила да додатно повећа акцизе на гориво, кафу, алкохол и цигарете. Најскупље гориво у региону – биће у Србији још скупље. Тако да смо коначно постали лидери у региону, али по највећој цени горива.

Примера ради, тренутно стање цене горива, конкретно евродизела, у окружењу је следеће: Северна Македонија 154 динара, Босна и Херцеговина 169 динара, Црна Гора 182 динара. Зашто је у Србији цена евродизела 210 динара, а биће још само скупљи са новим акцизама, чије учешће у структури цене горива је у просеку 52%, веровали или не. То значи да од 210 динара за евродизел у Србији држава од сваког грађанина узима 108 динара по литру.

Уместо увођења пореза на екстрапрофит банкама, које су у прошлој години само од накнада за обраду кредита зарадиле 445 милиона евра, као и тајкунима попут Жељка Митровића, који огроман новац зарађује на ријалити програмима, власт је прибегла решењу у виду додатног намета грађанима преко акциза у укупном износу од 254 милиона евра уз већ галопирајућу инфлацију и најављено поскупљене енергената. То значи да је Влада оних 10.000 динара што је дала мајкама деце до 16 година одмах узела овим повећањем акциза. Зашто Влада Србије удара на обичан народ а не на тајкуне? Сетимо се да је СНС дошла на власт пре 11 година на причи о корупцији у бившем режиму и обећањима о преиспитивању пљачкашких приватизација, да бисмо данас имали још већи степен криминала и корупције и нове тајкуне који су израсли у време ове власти. Када кажем тајкуни, не мислим на домаће привреднике који запошљавају велики број радника и пуне буџет, већ на оне новокомпоноване фирме блиске владајућем режиму које се богате захваљујући намештеним тендерима без икакве конкуренције и преплаћеним уговорима са државом. Предлажем да се уведу акцизе за нове тајкуне и дивље градитеље широм Србије, да додатни порез плате сви власници медија који емитују ријалити програме, да се додатно опорезују банке које и даље у времену кризе остварују екстрапрофит, као и напредњачки новобогаташи. Зашто је Закон о испитивању порекла имовине остао мртво слово на папиру и још једно напредњачко лажно обећање? Зато што би први који би морали бити испитани били управо кумови и рођаци врха актуелне власти, „нова елита” по узору на нови ријалити са ТВ ПИНК.

Шта нам још предлаже Влада Србије у новом пакету? Предлажу нам министра привреде који нема никакво искуство рада у привреди, већ је класичан партијски СПС апаратчик и тзв. стручњак опште праксе. Предлажу нам повећање пензија од 500 динара за оне наше грађане са најмањим пензијама, док је просечна потрошачка корпа за њих недоступна. Предлажу нам нови закон о управљању привредним друштвима којим се укидају јавна предузећа и припрема њихова приватизација и прелазак у приватне напредњачке руке. И до сада су њихови кадрови владали јавним предузећима, најчешће противзаконито јер је већини директора одавно истекао статус вршилаца дужности, док се спречавају избори директора по стручности на правим конкурсима. Сада очито, осећајући да се приближава крај њиховој власти, желе да приватизују бројна јавна предузећа и тако наставе да њима газдују, као што су учинили са Институтом за водопривреду „Јарослав Черни”. Шта је идеја Владе? Да изгубимо власништво над свим стратешким природним и привредним ресурсима овога народа и државе, као што су већ распродали ПКБ, Галенику, Комерцијалну банку…?

Поставља се такође питање зашто мењамо постојећи закон о јавним предузећима када ни он није примењен? Немамо избор директора на конкурсима већ вечите партијске вршиоце дужности директора, имамо притисак на запослене да гласају за владајући режим, имамо ненаменско трошење народних пара на спорне пројекте попут енглеске лиге у фудбалу или новог албума антимузике Јелене Карлеуше, имамо бројне примере корупције који се не решавају, немамо комплетан попис имовине јавних предузећа… Нови закон ништа од тога не решава већ додатно смањује контролу над трошковима и радом функционера у будућим привредним друштвима која су у власништву Србије.

А шта тек рећи о образовању? Уместо да смо још пре почетка нове школске године овде у пленуму имали министра просвете са свим новим изменама и допунама просветних закона, та кључна тема за будућност нације још увек није пред народним посланицима. Како сте уопште почели нову школску годину када немате усвојене законске измене у Народној скупштини које треба да важе за све школе? Желим овде да истакнем да  се поносим што сам био ђак Гимназије у Чачку која је јавно устала против нових смерница Министарства просвете, које – како је то наведено у саопштењу наставничког већа чачанске гимназије – „изазивају бес и резигнираност”. Чујте неколико порука из овог историјског саопштења: „Министарство просвете и цео државни систем већ одавно имају ниподаштавајући однос према школама и њиховим запосленима. Већ дуго дајемо конструктивне предлоге које министарство не чује: уместо додавања нових предмета предлажемо смањење броја ученика у одељењу и смањење броја часова по наставнику, као и растерећење програма, а не снижавање критеријума. (…) Основни проблем и извор насиља је овакво друштво, као и насиље са којим деца долазе у додир преко националних фреквенција које су им доступне, што преко телевизијских емисија, што преко друштвених мрежа. (…) Одбијамо да учествујемо у банализацији и простачењу нашег позива.(…) С тим у вези желимо да подсетимо састављаче смерница да се вредности не уче увођењем нових предмета, изнуђеним разговорима и додатним часовима којих деца иначе имају превише, већ у самом току наставног процеса. Вредности се не уче напамет; за то су потребни модели, а то су, кад су школе у питању, наставници који деци својим радом и понашањем показују да живот и учење имају смисла у друштву које цени знање и васпитање”, каже Гимназија Чачак.

Посебан проблем имамо у сфери високог образовања где је тзв. болоњска реформа, коју су одбили многи озбиљни европски универзитети, направила велику штету српским факултетима. Време је да она буде преиспитана, чиме се нажалост закон не бави. Предложени закони уопште не третирају најважнија питања српске просвете: повећање материјалних примања просветних радника који имају мање плате од просечне у Србији, бесплатни уџбеници за све ђаке у Србији, а не само у Београду, прелазак штампе уџбеника у државне руке… Српски покрет Двери је изашао и са две конкретне нове мере: 20.000 динара за сваког ђака поводом почетка нове школске године и 1000 станова за просветне и здравствене раднике на годишњем нивоу. Међутим, власт наставља по старом, одбацујући све добре идеје које долазе из опозиције. Не видим шта је спорно у томе да власт, у време „високе инфлације и ниског привредног раста” (Фискални савет), прихвати добру идеју која је на корист грађана, иако долази из опозиције.

Исто неразумевање власт показује и према кампањи Српског покрета Двери „ЈЕДНА ЈЕ МАЈКА”, коју смо посветили обнови свих породилишта у Србији и пуном остварењу свих права трудница, породиља и новорођенчади. Управо у том правцу смо дали амандмане на предложени ребаланс буџета, јер нам породилишта морају бити као хотели са пет звездица, а лоша храна и хигијена, акушерско насиље и огромни трошкови одржавања трудноће морају постати прошлост. Породилишта су најбоља слика успешности једне власти, а према постојећем стању актуелна власт се може сматрати неуспешном. Недопустиво је да велики број жена више не жели да остане у другом стању због негативног искуства из породилишта. Ако још узмемо у обзир демографску катастрофу у којој смо између два пописа изгубили 750.000 становника, што овим темпом значи да за 100 година ми више нећемо постојати као народ док ће на овим просторима живети неко други – онда би ова тема требало да буде приоритет у ребалансу буџета, али то није случај. Нико нормалан нема ништа против нових путева и стадиона, али ко ће њима путовати и ко ће се на њима играти ако немамо деце? Хоћемо, дакле, боље материјалне и медицинске услове у свим породилиштима, бесплатне уџбенике, превоз и ужину за све ђаке, као и бесплатан вртић, али опет – не само у Београду, већ у читавој Србији, хоћемо бољи материјални статус просветних и здравствених радника, хоћемо 1000 станова годишње за њих, како би остали у овој земљи а не одлазили у иностранство, хоћемо 20.000 динара за сваког ђака 1. септембра, као и значајно повећање пензија за пензионере са најмањим примањима. То је породична политика за коју се залажу Двери и која ће победити у Србији, а не геј параде и промена пола.