Ко су победници, а ко губитници избора?

Аутор: Борис Поседи и Филип Калмаревић

Топлог зимског дана 17. децембра одржали су се републички, покрајински и локални избори у преко 60 градова и општина. Резултати избора изненадили су многе у Србији, неке листе су ојачале, неке неочекивано ослабиле, а неке су постале нови фактор на српској политичкој сцени. У овом тексту анализираћемо коначне резултате и покушаћемо да одговоримо на питање ко су победници, а ко тотални губитници ових избора.

Коалиција око Српске напредне странке која је на овим изборима наступила под називом „Александар Вучић – Србија не сме да стане“ остварила је резултат од 46,7% (1.776.000) чиме је успела да оспори бројна истраживања јавног мњења која су сугерисала да ову листу очекује најлошији резултат још од доласка на власт 2012. године. Српска напредна странка водила је прљаву кампању путем режимских медија и вршила велики притисак на бираче у унутрашњости земље, међутим не може се рећи да је то главни разлог због чега је ова листа остварила овако добар резултат. Нажалост, многи из опозиције, а нарочито оне конзервативне, нису разумели да је суштинско питање ових избора за грађане економија, где је СНС упркос томе што је најодговорнији за економску ситуацију коју имамо данас, успео да задобије поверење бирача. Када је реч о Београду Српска напредна странка је остварила незнатно слабији резултат у односу на прошлогодишње локалне изборе, а главни разлог за то може бити чињеница да опозиција није водила довољно јаку кампању у приградским општинама, али и наводи о више хиљада „увезених“ бирача.

Коалиција око Странке слободе и правде и Народног покрета Србије која је на овим изборима наступила под називом „Србија против насиља“ остварила је резултат од 23,7% (901.000) чиме је у великој мери испунила очекивања бројних истраживача. Ова листа водила је јако кратку и неатрактивну кампању и углавном се ослањала на слике са протеста из маја месеца и на поруку да су промене почеле и да ће оне кренути из Београда. Кампања листе Србија против насиља није давала конкретна програмска решења, већ се фокусирала на „општа места“ као што су корупција, насиље и аутократски карактер власти. У Београду ова листа је забележила благи раст у односу на прошлогодишњи збирни резултат листа Уједињени за победу Београда и Морамо, али није била првопласирана чему су се надала многи челници ове коалиције.

Коалиција око Социјалистичке партије Србије која је на овим изборима наступила под називом „Ивица Дачић – Премијер Србије“ остварила је резултат од 6,55% (249.000) што спада у један од најслабијих резултата које је остварио СПС још од 2007. године. Овај резултат не изненађује с обзиром да су социјалисти потпуно изгубили свој идентитет као партије која се залаже за социјалну правду и у очима бирача постали препознатљиви као нешто буцмастији и црвенији млађи брат напредњака. Кампања је била потпуно оријентисана око њеног лидера, тако да би овај резултат могао да се тумачи и као лични рејтинг Ивице Дачића, док је изостанак теме о увођењу санкција Русији довео до тога да се гласачи власти русофилске оријентације овај пут определе за СНС и за листу др Бранимира Несторовића. Јако лош резултат ова коалиција остварила је и у Београду, где се сада налази на петом месту по броју гласова и испод старог изборног прага од 5%.

Коалиција око Нове демократске странке Србије која је на овим изборима наступила под називом „НАДА за Србију“ остварила је резултат од 5,0% (191.000) чиме је успела да у великој мери сачува своје бирачко тело и да на овим изборима понови резултат од прошле године са чим су како кажу људи из ове коалиције задовољни с обзиром на амбијент и услове у којима су одржани ови избори. Међу првима су почели своју кампању још у септембру месецу, а главни фокус био је на остваривању што бољег резултата на београдским изборима где се очекивала победа опозиције. Главне поруке у кампањи су биле оштро и безрезервно опозиционе што до ових избора од како је др Милош Јовановић на челу Новог ДСС-а није био случај. Ова листа је јасно ставила дознања бирачима да ће бити сигуран партнер најјачој опозиционој листи Србија против насиља за смену власти на свим нивоима.

Листа др Бранимира Несторовића која је на овим изборима наступила под називом „МИ – глас из народа“ остварила је резултат од 4,7% (178.000) и сматра се највећим изненађењем ових избора, иако су поједини истраживачи у самом финишу кампање скретали пажњу на раст подршке овој листи, не може се рећи да је овај резултат био очекиван. Ова листа је водила јако кратку теренску и медијску кампању, међутим велика препознатљивост главних кандидата који су били јако присутни на националним фреквенцијама, а нарочито на телевизији Happy (због чега су у јавности добили назив „Happy коалиција“) значајно је утицала на овај резултат. Највише у односу на све друге листе су искористили бенефите друштвених мрежа и велику гледаност YouTube канала где је њихова популистичка, антилиберална и антисистемска реторика имала позитиван утицај на крајњи резултат. Главне поруке су се односиле против глобалног и домаћег политичког и економског система, скретали су пажњу на отуђеност политичких елита и залагали су се за улазак Србије у БРИКС. Оно што изненађује јесте да је ова листа остварила јачи резултат у Београду у односу на републички просек, али и чињеница да су успели да остваре резулта од 4,25% на изборима за Народну скупштину на територији Војводине где уопште нису имали своју листу кандидата за покрајинске изборе.

Када је реч о листама које нису прешле изборни праг коалиција Двери и Заветницка „Национално окупљање – Државотвнорна снага“ остварила је резултат од 2,8% (105.000) што је у редовима ових странака изазвало велико незадовољство с обзиром да су на претходним парламентарним изборима самостално остварили резултат од скоро 8%. Постоји неколико разлога за овако лош резултат, међу првима јесте нејасан став о томе са ким би ова листа сарађивала после избора, што је негативно утицало на одзив гласача Српског покрета Двери који су према свим истраживањима изузетно опозиционо настројени. Други разлог јесте појава листе „МИ – глас из народа“ која је слично као и у случају СПС-а преузела део гласача ове коалиције, док трећи разлог свакако лежи у неравноправним медијским условима који су обележили и ове изборе.

Изборна листа „Др Војислав Шешељ – Српска радикална странка“ остварила је резултат од 1,5% (56.000) што изнова потврђује тезу о томе да се радикалско бирачко тело потпуно прелило Српској напредној странци. Најнеприроднија коалиција на овим изборима „Добро јутро Србијо“ остварила је резултат од 1,2% (45.000) због којег још увек нико није поднео оставку, па се због тога поставља питање постоји ли уопште одговорност у политици. Међу последњим листама на овим изборима нашла се и листа Народне странке „Сигуран избор. Озбиљни људи“ која је остварила резултат од 0,9% (33.000) што се врло лако може приписати расколу у странци, али и сукобу ове странке са делом проевропске и националне опозиције.

Од мањинских листа парламентарни статус стекле су још и листе мађарске националне мањине (СВМ: 6 мандата), међуетничка коалиција бошњачке и хрватске мањине (СПП/ДСХВ: 3 мандата), листа бошњачке мањине (СДАС: 2 мандата) и коалиција албанске мањине (АПД: 1 мандат). Такође, треба споменути да је изборна листа „Руска странка – Слободан Николић“ на овим изборима по први пут остварила парламентарни статус и имаће једног посланика у Народној скупштини Републике Србије.

Након проглашења резултата избора већина опозиционих странака оценила је да су ови избори нелегитимни због чега се тражи понављање избора на свим нивоима. Као последица општег незадовољства отпочели су грађански протести на улицама престонице у којој тренутно нико нема већину за формирање власти.