Анализа резултата избора: Сазревање црногорског друштва

Аутор: Мишел Зубеница, политички аналитичар

После завршеног првог круга председничких избора у Црној Гори једно је сигурно: Политичка ера Мила Ђукановића је никад ближе свом крају. Иако је појединачно освојио највише гласова, кандидати политичких снага које су на парламентарних изборима 30. августа 2020. године срушиле тридесетогодишњи режим ДПС-а освојили су укупно највише гласова, тако да ће нови председник Црне Горе коначно бити изабран у другом кругу. Иако Мила Ђукановића никад не треба отписивати, како ствари стоје, заиста је мала шанса да досадашњи председник Црне Горе остане на тој функцији с обзиром да је резервоар нових гласова на које може да рачуна изузетно мали.

Са друге стране, тешко да ће његови противници пропустити шансу да га пошаљу у политичку историју с обзиром да су три кандидата победничких политичких опција од 30. августа освојили заједно 60% и да ће ови гласачи у другом кругу јасно заокружити Јакова Милатовића. Међутим, шта нам ови избори још показују? Ови председнички избори говоре пре свега две ствари: Да Црна Гора жели нова лица и да је ера идентитетских питања као сржи политике коначно завршена. Иако су многи сматрали да кандидат Демократског фронта Андрија Мандић има највише шанси да се поред Мила нађе у другом кругу, потврдило се да овај политичар није без разлога био 30. августа на последњем месту на листи коалиције „За будућност Црне Горе“ која је била пресудна за пад режима ДПС-а. Иако би то Срби тешко хтели да признају управо је он био највећа шанса Ђукановића на овим изборима. Јер да је он прошао у други круг, готово извесно је да би лидер ДПС-а однео победу. Мандићев проблем није само што може да рачуна једино на гласове етничких Срба у Црној Гори, његов проблем је што је непопуларан, чак и међу многим Србима. Његова политичка одговорност за власт Мила Ђукановића је огромна с обзиром да му је он представљао главну опозицију свих ових година, готово без успеха. Међутим и њиховом политичком пинг понгу је дошао крај. Мандић је чак покушао да иде са помиритељском политиком према концепту црногорске нације у кампањи не би ли привукао неког етничког Црногорца, али за то је било сувише касно, а и гласачима ДФ-а очигледно се то и није претерано свидело. Мандић је био и остао забележен код већине гласача као политичар који је опстајао на идентитетским поделама као и његов супарник Мило Ђукановић.

У међувремену је у Црној Гори стасала нова структура политичара који нису из ове приче. Они се баве питањима који су од суштинског значаја за грађане Црне Горе а то су економија, борба против криминала и корупције, перспектива младих, образовање. Двојица кандидата који су представници ове нове генерације политичара, а који не носе терет националних подела су Јаков Милатовић и Алекса Бечић. Они су заслужни не само што политичка сцена Црне Горе неће више бити иста, него што и цео друштвени наратив неће више бити исти. Грађани Црне Горе су уморни од подела на патриоте и издајнике, суверенисте и оне за заједничку државу са Београдом, на партизане и четнике, на националне свесне Црногорце и оне друге. Млади и образовани економиста из покрета Европа Сад, Јаков Милатовић је симбол тог новог наратива и жеље Црне Горе да трећи пут постане доминантан у црногорској политици. У узаврелој атмосфери где се пумпају националне поделе то није било лако променити. Међутим, очигледно је црногорско друштво сазрело и схватило да се „борба против великосрпске идеологије“ не маже на хлеб.

Грађани Црне Горе су на овим изборима послали јасну поруку својим политичарима: Да их не занимају више празне приче ДПС-а, да су спремни да награде потезе и конкретне резултате као што је подизање минималних плата, али и да нису задовољни са свим оним што се дешавало након пада Владе Здравка Кривокапића. Лидер Демократске Црне Горе Алекса Бечић је сачувао своје досадашње гласове, али и остварио нешто слабији резултат него што се очекивало, посебно имајући у виду да га је подржао досадашњи премијер и лидер УРА-е Дритан Абазовић. Биће занимљиво видети како ће изгледати однос између Демократа и Покрета Европа Сад, с обзиром да ове две опције претендују на исто бирачко тело. Политичари су генерално сујетни, али је међутим Андрија Мандић одржао веома коректан говор у изборној ноћи и одмах позвао своје присталице да у другом кругу гласају за Милатовића, нема сумње да ће и Бечић то урадити. Остаје да се ови резултати потврде у другом кругу и да Црна Гора почетком априла добије новог председника државе. За само две и по године дугогодишњи режим који су многи дефинисали као ауторитарни, доживео је поразе на свим нивоима. Од парламентарних избора, низа локалних па ускоро и до председничких. Оно што је важно јесте да се све ово одвија на миран и углавном пристојан начин. То још једном говори да је црногорско друштво сазрело.