Извор: Нова
Некадашњи министар науке и заштите животне средине у влади Војислава Коштунице и хемичар Александар Поповић каже за Н1 да од када је прочитао нацрт студије о процени утицаја на животну средину компаније Рио Тинто – не верује да је пројекат добар. Такође, навео је да нацрт студије уопште не треба да се зове тако и да има доста спорних делова и грешака, због којих „дипломци, ако с таквим грешкама дођу, не би имали дозволу да бране дипломски рад“.
„Прочитао сам тзв. нацрт студије о процени утицаја на животну средину, који уопште не треба тако да се зове. Потребна је озбиљна дебата о овом питању. Ја сам даље од тога да је овај пројекат добар и да може бити добар, након читања ових 2.200 страна. Да бисте радили студију утицаја на животну средину, морате знати какав је објекат – морате знати где шта стоји, каква се технологија примењује… Да бисте то имали, морате имати идејни пројекат, који све то потписује, који раде лиценцирани инжењери. Суштинска ствар је да овде не постоји идејни пројекат, документ који је држава оверила, који каже ово тако треба да изгледа… Ово не може да буде нацрт. Јесте збир документа, али са студијом нема везе“, објашњава Поповић за Н1.
Прочитао је и цитат студије, који стоји на почетку докумената: „Ниједна изјава нити гаранација се не даје експлицитно или имплицитно, у вези са садржајем овог нацрта, укључујући, али не ограничавајући на тачност, адекватност, време, потпуност или поузданост садржаја представљеног у овом нацрту”. Коментаришући цитат, Поповић каже да се из овога види да Рио Тинто ни за шта не гарантује и да не стоје иза онога што су написали. „Ако су аљкави на папир – какви ће бити када пређу на дело. О овоме мора да говори између 10 и 15 стручњака различитог профила… Ја сам након читања овог извештаја који је пун спорних делова и грешака сигуран да мојим дипломцима не бих дозволио да бране дипломски рад, да су ми дошли са таквим нацртом“, истиче некадашњи министар.
Александар Поповић као министар и његове колеге из Нове демократске странке Србије критиковани су од стране Ане Брнабић јер је 2001. године регистрована фирма Рио Сава, која је ћерка фирма Рио Тинта. Брнабић је недавно рекла да „пројекат преузима ДСС, влада Војислава Коштунице и први документ тј. истражна права издаје 2004. године, чиме се предузећу дозвољава истраживање у Лозници“. Саговорник Н1 на то одговара: „Важно је да ми као држава знамо шта имамо испод ногу, да би у неком тренутку то можда експлоатисали. То зависи од пуно услова… Ако не знате шта имате и дође странац и каже ‘ја ћу о свом трошку да истражим’, шта је ту спорно? Ви ћете знати резултат. Видећете да ли ћете то експлоатисати… Ризик је његов. То су могле да раде и спрске компаније, и Геозавод… Важно је разумети једну ствар – истраживање није исто што експлоатисање“.
Како наводи, влада Војислава Коштунице је страној компанији дала дозволу за истраживање никла у Србији, након чега се дошло до података да не постоји безбедна технологија по животну средину, па је право одузето. На питање Н1 зашто овако није поступљено када је у питању Рио Тинто, Поповић наводи да се тада није знало какве су резерве литијума и у ком је облику. Осврнуо се и на посету немачког канцелара Олафа Шолца Србији, рекавши да Европска унија не може ништа да гарантује, јер се то видело и раније, на пример када је у питању Бриселски споразум или формирања Заједнице српских општина на Косову и Метохији.
БОНУС ВИДЕО: ЦЕО ИНТЕРВЈУ | Александар Поповић о Рио Тинту